Јама Јагодњача у Ржаном долу код Љубиња, опомиње и подсећа сваког путника у Херцеговини на усташки злочин у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. године. Тада су убијена или жива у јаму бачена 223 Срба Поповог поља и околине. Учиниле су то усташе из Дубљана, Равног и Трнчине, предвођене Јуром Боројом и фратрима Јосипом Зовком и Андријом Мојићем. Хватали су Србе у кућама, на њивама, на сваком месту, не правећи разлику међу женама и мушкарцима, децом и старцима. Заједно су их, без изузетка и разлике одводили у мученичку смрт. Везали су их по десеторо.
Срби су претходно затворени у школу, у оближњим Величанима. Стравично су мучени, а потом бачени у јаму, поред које је изграђена црквица. По злоделима се, наведено је у изјавама сведока, истицао Столе Матић, усташа из Дубљана.
Циљ је био истребити целе породице, уништити српска села и градове. На зидовима спомен-костурнице у оближњим Величанима, где су из јаме Јагодњача, у лето 1990. године пренесени посмртни остаци 186 Срба, исписана су имена страдалника. Њихове кости су пола века чекале смирај, а породице правду. Нису је дочекали. Тај догађај, од којег су прошле 84 године, не сме бити заборављен, а тужне годишњице треба да буду опомена, поручују потомци српских жртава.
Забележена су сећања Манојла Ћука из Величана, Јове Лучића из Мркоњића, Максима Мракића, председника Удружења „Ржани до”, које окупља потомке жртава, као и Влада Сетенчића, члана овог удружења.
„Мој прадеда Мићо, деда Јово и стриц Манојло, бачени су заједно у јаму. Манојло је имао 15 година. Родитељи су ми наденули име по њему”, речи су Манојла Ћука.
Јово Лучић из Мркоњића имао је две године када се покољ десио.
„У јаму Ржани бачени су мој отац, стриц, деветорица Лучића и 29 мештана Мркоњића. Не знам како сам преживео, која ми се звезда осмехнула у тој крвавој и страшној јунској ноћи,” рекао је Јово Лучић.
„Настојимо сачувати истину о усташком покољу, о усташким јамама у Херцеговини и пренети је млађим генерацијама. Они треба да памте шта се овде догодило и ко је то учинио. Без тог памћења настаће грех према жртвама, а злочинци ће бити заборављени, њихова злодела избрисана”, каже Мракић.
„Злочин су починиле комшије, усташе из суседних села. Нико од њих није кажњен. Из моје породице страдало је троје”, сведочио је Владо Сетенчић, члан Удружења „Ржани до”.
Сваке године парастосом, поменом и паљењем свећа поред јаме Јагодњача, обележава се годишњица масовног страдања Срба у херцеговачким јамама у време НДХ. У околини Требиња и у Поповом пољу налази се још десетак масовних стратишта на којима је у лето 1941. године убијено више хиљада Срба.
„Свуда где је српска душа…”
Поред забетониране јаме Јагодњача у Ржаном долу, на споменику, међу херцеговачким каменом, исписани су стихови песме „Моја отаџбина” највећег песника Херцеговине Алексе Шантића. „И свуда где је српска душа која, тамо је мени отаџбина моја, мој дом и моје рођено огњиште.”
Извор:Политика / Милан Пилиповић Херцеговачке јаме подсећају на усташка зверства
