На обали Саве, у самом срцу Градишке, пограничног града на сјеверу Републике Српске, дали су се у посао да се, како причају тамошњи житељи, оживи историјски дио овог мјеста, који ће подсјећати на вријеме кад су туда кружили фијакери и кад се из куће није излазило без шешира. Наиме, покренут је амбициозни пројекат обнове некадашње Српске вароши, својевремено културног, духовног и образовног језгра овог краја. Описујући будући изглед, у Градишци кажу да, простирући се на више од 6.000 квадратних метара, нови-стари амбијент треба да подсјети на доба кад је Градишка називана Малим Београдом. Као што је Вишеград добио Андрићград у знак сјећања на нобеловца, Градишка планира да кроз Српску варош изгради меморијал за низ знаменитих личности.
За Српску варош, која је у прошлости окупљала знамените породице, интелектуалце и трговце, археолог и градски менаџер Бојан Вујиновић испричао је за „Политику” да су најзанимљивији друштвени крем, архитектура кућа и људи који су ту некада живјели.
„Од Васе Видовића, који је присуствовао Берлинском конгресу, па до, на примјер, чувене породице Васе Чубриловића, који је основао Балканолошки институт у Београду, затим Стаке Чубриловић, прве докторке у БиХ, Љубице Стефановић Лајић, прве професионалне глумице, у чију част смо основали фестивал позоришта у РС, Душана Суботића, који је у пет мандата био народни посланик, а страдао је мученички с владиком бањалучким Платоном, тако што су га убиле усташе. Прота Суботић, који је у Градишку доводио Николу Пашића и друге знамените људе, заслужан је за први понтонски мост 1921. године, који је био прва спона овог дијела Лијевча и Поткозарја са Европом”, рекао је Бојан Вујиновић.
Српска варош је развијала свој идентитет око православног храма Покрова Пресвете Богородице, саграђеног 1866. и обнављаног више пута, а посљедњи пут 2022. године. Некада је обухватала и Српску основну школу, изграђену 1887. године (нажалост порушену), као и зграду Црквено-школске општине из 1884, која и данас одољева времену као Задужбина митрополита Георгија Николајевића.
„Митрополитова задужбина представља камен темељац наше баштине. Обнова ове грађевине кључна је за повратак идентитета Српске вароши, јер је она симбол српске просвјете и културе овог краја”, објашњава Вујиновић.
Замисао је да се Улица митрополита Георгија Николајевића, у којој су живјеле још неке знамените српске породице – Малић, Брковић и Ковачевић – претвори у шеталиште са угоститељским садржајима. „Желимо да створимо нашу ’малу Скадарлију’, простор сусрета прошлости и садашњости. То је простор који је у вријеме окупаторске власти одолио у очувању националног идентитета и српског писма”, додаје Бојан Вујиновић.
Наиме, пројекат обнове предвиђа и изградњу два трга – оног названог по митрополиту Георгију Николајевићу, који ће красити простор испред његове задужбине, и трга краља Петра Првог Карађорђевића, планираног уз православни храм, непосредно поред магистралног пута.
„Већ на прољеће 2025. крећемо с уређењем партера око храма и постављањем скулптуре митрополиту Николајевићу, док ће посљедња фаза бити изградња трга краља Петра, која зависи од завршетка новог граничног прелаза и моста. Цијели посао, надам се, требало би да се оконча у наредним годинама”, истиче Вујиновић.
Уједно је то дио напора да се да туристички сјај граду који је некада носио назив Сервицијум и који обухвата више од 50 километара обале ријеке Саве, због чега је Градишка некада била најважнија лука на тој ријеци. Тамошњи житељи склони су да се хвале како се на размеђи између два вијека на улицу није излазило без штапа и шешира, а на све стране, како се писало, осјећали су се расположеност, просвећеност и дух интелигенције.
„Овај градић је дневна штампа крајем 19. и почетком 20. вијека називала Малим Београдом, јер је Градишка имала највећи број културних и просвјетних друштава, више од Бањалуке и Сарајева, и она су била носиоци српске традиције и идентитета. Ова друштва су окупљала нашу интелигенцију и трговце, чувајући наш језик, писмо и културу. Обнова Српске вароши не значи само враћање старих фасада, већ и тог духовног насљеђа. Кроз музеолошке приступе, кодове и апликације желимо младим генерацијама да приближимо ову јединствену причу”, каже Вујиновић.
Истиче да је, сем духовне и историјске димензије, важан и туристички аспект, посебно због непосредне близине најфреквентнијег граничног прелаза у БиХ.
„Много је лијепих сјећања на знамемите људе, који нису били само богати трговци или учени људи, већ су знали да једино школовањем и образовањем деце можемо да носимо свој национални идентитет и да на основу те базе нађемо развојну снагу за изградњу друштва и земље”, истакао је Вујиновић.
