Гојко Слијепчевић за „Независне“: Божић је празник који учвршћује породицу

То је заједница, црква у малом. Ако имате здраву породицу, имаћете здраво и друштво и заједницу, истакао је у божићном интервјуу за „Независне новине“ Гојко Слијепчевић, архијерејски намјесник градишки и парох први градишки протојереј ставрофор.

Према његовим ријечима, порука Божића је да људи буду прије свега окупљени око своје цркве, да то буде празник мира, љубави, радости, да тај празник учврсти породицу, али и да имамо љубав према другима, комшијама, пријатељима и познаницима.

„Црква је брод који плови на узбурканом мору нашег живота. Једино црква нас може привести у ту мирну луку спасења, а то је Јеванђеље Христово, то је Божић, празник радости, мира и љубави. Христос каже, ако љубави немате, ништа сте. Сваки човјек би требао у своме срцу да сагради палату за Бога, а Бог јесте љубав. Та вертикала односа човјека према Богу, љубав човјека и Бога и љубав човјека према човјеку у хоризонтали, то чини спасоносни крст“, каже протојереј ставрофор Слијепчевић.

NN: Божић је најрадоснији хришћански празник. У чему се огледа његов значај и симболика?

СЛИЈЕПЧЕВИЋ: Да, Божић је најрадоснији хришћански празник и то је породични празник коме црква даје изузетно велики значај, а од свих празника у току године Бадњи дан и Божић се издвајају по начину светковања обредних радњи и значају тих радњи.

Бадњак, који је најчешће младо храстово или церово дрво, сијече се свечано у ћутању прије изласка сунца и то тако да при сјечењу бадњака, бадњак падне у правцу истока као жртва излазећем сунцу. Паљење бадњака, његово даривање и посипање житом, вином и медом представља вјеровање и поспјешивање да година буде родна и плодна.

Бадње дрво симболизује оно дрво које су пастири наложили у пећини витлејемској када се родио Христос. Слама има важну улогу у бадњевданском обичају када се слама уноси у кућу и те Бадње вечери када се дође из цркве гд‌је је већ било паљење бадњака, вечерње богослужење и пијукање, свака породица која слави Бадњи дан и Рођење Христово у посебно припремљеном амбијенту посне Бадње вечере, када се завршава божићни пост, прије вечере се обави пијукање, гд‌је д‌јеца у слами траже орахе, љешнике, бомбоне и тако пијучући као пилићи наговјештавају родну годину.

Слама симболизује ону сламу у Витлејемској пећини гд‌је је положен Христос на сламу која је била у јаслама. Бадње вече такође има посебан значај када се окупља породица, која и јесте црква у малом.

NN: Живимо у времену отуђености, а Божић је празник који окупља. Је ли то прилика за нове почетке и јачање породичних веза?

СЛИЈЕПЧЕВИЋ: Свако вријеме има своје бреме и своје проблеме. Ово наше вријеме је оптерећено многим искушењима савременог човјека.

Православним хришћанима Божић има врло значајну улогу и у овом данашњем времену. Божић треба да окупља прије свега породицу. Данас је породица и највише угрожена, нажалост. Много тога нам је дошло са запада. Дошло је добрих ствари, али и сурогата.

Данас је угрожена породица као основна ћелија друштва. То је заједница, црква у малом. Ако имате здраву породицу, имаћете здраво и друштво и заједницу. Ако је породица нарушена, онда се губи та хармонија, тај осјећај породичног живота.

Треба да се зна која је улога оца у породици, која је улога мајке, која је улога д‌јеце. Због тога ми и имамо предбожићне празнике Детинци, Материце и Оци, то су три нед‌јеље пред Божић.

Шта то говори? Говори да породица треба бити увезана и чврста, да кроз припрему за најрадоснији празник породица треба бити окупљена.

Прије свега, да живи хришћанским животом, православним, како смо се и на крштењу опредијелили. Да у цркви будемо у заједници вјерујућих, јер литургија је центар нашег живота. Црква је брод који плови на узбурканом мору нашег живота. Једино црква нас може привести у ту мирну луку спасења, а то је Јеванђеље Христово, то је Божић, празник радости, мира и љубави. Христос каже, ако љубави немате, ништа сте.

Сваки човјек би требао у своме срцу да сагради палату за Бога, а Бог јесте љубав. Та вертикала односа човјека према Богу, љубав човјека и Бога и љубав човјека према човјеку у хоризонтали, то чини спасоносни крст. Порука и данашњег Божића јесте да будемо окупљени, да разумијемо различитости, да будемо једно у Господу, да будемо увијек спремни помоћи брату своме, да на један начин црква буде та која окупља своју д‌јецу, јер црква јесте мајка. Црква милује и воли своју послушну д‌јецу, своје вјернике, па и оне који су захладњели у вјери.

Црква их не одбацује као добра мајка, већ се молимо Богу да и та д‌јеца која су можда непослушна постану дио цркве Христове.

Порука Божића је и да будемо прије свега окупљени око своје цркве, да то буде празник мира, љубави, радости, да тај празник учврсти породицу, да имамо љубав према другима и према својим комшијама и пријатељима и познаницима, па чак и онима који су далеко од нас.

NN: Времена се мијењају, а мијењају ли се обичаји Божића?

СЛИЈЕПЧЕВИЋ: Времена се, наравно, мијењају, и обичаји се мијењају, али у сваком случају не мијења се суштина нашег обичаја. Иако живимо у савременом добу, данас када на стотине хиљада породица живе у становима и новим начином живота у урбаним срединама, ипак је породица, бар симболички, задржала обичај како Бадње вечери, тако и Божића.

Иако је обичај редукован, ипак је довољан да сачува ту древну старину у нашем народу гд‌је се из цркве доноси освештана гранчица бадњака уз коју је привезана руковет сламе, и тако уз посну трпезу симболизује наш стари обичај Бадње вечери. Некада се уносила слама у домове, сада ми живимо урбанијим начином живота, гд‌је су обичаји редуковани, али суштински нису нестали. Они су ту, само што се дају у неком другом облику.

Када донесемо из цркве освештану гранчицу бадњака и сламе руковет, постављамо то на достојно мјесто у свом дому, то симболизује бадње дрво и сламу, и ту древну старину.

NN: Божићу претходи вишеседмични пост. Који је значај поста и причешћа?

СЛИЈЕПЧЕВИЋ: Божићни пост је припрема за најрадоснији празник. Када су апостоли питали Христа како је најбоље борити се данас у животу против невоља и недаћа које нас сналазе, Христос им је одговорио да је то пост и молитва. Постом и молитвом ћемо дати одговоре на сва питања тајне вјере и живота. Човјек кроз пост, кроз ту физичку припрему, једе блажу храну да би на неки начин умирио своје тијело, а када имате смирење, онда сте духовно ближи и Богу и вјери. Пост је тај који човјека очишћава, не само кроз јело и пиће, него и кроз помисли и кроз наша д‌јела. Христос каже, када постите, намажите лице своје и умијте се.

Немојте се посипати пепелом, да други виде како постите. Ако постите да би вас неко видио да постите, већ сте примили плату овд‌је на земљи. Христос од нас тражи да ми постимо, да тај пост буде наша унутрашња димензија, наша жеља да кроз пост, исповијест и причешће будемо учесници Тајне вечере Христове.

Ми имамо четири велика поста у току године. Имамо Васкршњи пост, народ тај пост зове Велики или Часни пост, а који је посвећен највећем хришћанском празнику, празнику Васкрсења Христовог.

Божићни пост јесте пост пред најрадоснији празник, гд‌је Христос улази у ток историје рада људског. Поред Божићног и Васкршњег поста, имамо још два велика поста, а то су Петровски и Госпојински пост.

И наравно, имамо посне дане сриједом и петком када нису трапаве седмице током цијеле године.

NN: Примјењују ли људи данас Христове поруке у свом животу? Слиједе ли његове примјере?

СЛИЈЕПЧЕВИЋ: Ми то можемо схватити да је то осјећај сваког човјека. Сваки човјек је индивидуа за себе. Човјек је личност, једна, непоновљива.

Ми нисмо копије, ми смо личносни људи. Када напустимо овоземаљски живот и будемо гледали Христа лицем у лице, неће нас Бог питати за гријехе других, него ће питати за наше. Ми у храмовима имамо све више вјерника, нарочито младих људи, што је добар знак, што показује да су људи опредијељени за ту духовну храну, која је исто битна као и тјелесна, јер човјек је спој душе и тијела. Како нам је битна храна за физичко одржавање тијела, тако је битна и духовна храна за нашу душу, за ту духовну димензију.

Христове ријечи исто одзвањају и у првом и у двадесет првом вијеку, гд‌је Бог позива људе на покајање, позива на заједницу, даје исту ону поруку као што је дао апостолима. Црква је та која нас сабира и окупља. И у данашњем времену, и те како је битно бити у заједници вјерујућих. Данас има много људи који су праведници. Ако не би било праведника, овај свијет не би постојао.

NN: Која би била Ваша порука вјерницима овог Божића?

СЛИЈЕПЧЕВИЋ: Овом приликом желим да поручим вјерницима да прославе Бадњи дан и Божић у радости како то чинимо и сваке године, прије свега у својим светим храмовима окупљени око светих богослужења, и да будемо окупљени у својим домовима са својим породицама да прославимо Божић, да Божић буде празник радости.

Свим вјерницима желим срећне и Богом благословене божићне празнике и да Богомладенац засија у вашим срцима и да осјетите топлину Рођења Христовог у својим домовима уз најрадоснији хришћански поздрав Мир Божији, Христос се роди.

Извор: Nezavisne.com