Зачетник неуропсихијатрије у Болници Градишка, др Мирко Тодоровић, припада плејади стручњака који су утемељили важне секторе у овој здравственој установи. Он је 1979. године формирао Службу неуропсихијатрије и био први руководилац. Тада се овај колектив, упоредо са економским развојем општине, интензивно ширио, имао све више љекара, специјалиста, стручњака из различитих области. О томе, као и улози Мирка Тодоровића, свог претходника, посвједочила је др Јадранка Павловић, садашњи начелник Неуропсхијатрије.
„Радим 36 година на неуропсихијатријском Одјељењу Болнице Градишка. Формирано је након оснивања Јавне болничке установе, 1980. године. Годину раније заживјела је Служба неуропсихијатрије. То је за нашу локалну заједницу, као и сусједне Србац и Козарску Дубицу, био важан развојни корак,“ каже др Павловић нагласивши да је углед Одјељења неуропсихијатрије стицан радом и знањем.
„Основе овог Одјељења поставио је доктор Мирко Тодоровић, након доласка у Болницу из Новог Сада. Тада су постављени основни постулати рада, претеча и темељ модерних стандарда које сада примјењујемо,“ сматра др Павловић.
Др Мирко Тодоровић рођен је 20. јануара 1941. године у поткозарском селу Миљевићи, од оца Милоша и мајке Јелке. Седмо је дијете у породици. Имао је четири брата и двије сестре. Рођен је почетком Другог свјетског рата, у којем је погинуо његов отац. Мајка, са седморо дјеце, борила се кроз тешке дане и године рата. Али и то су Тодоровићи превазишли.
Основну школу, од првог до четвртог разреда, Мирко је завршио у своме селу, Миљевићима. Од петог до осмог разреда школовао се у Новој Тополи. Средњу медицинску школу завршио је у Бањалуци а Медицински факултет у Новом Саду. Вратио се потом у родни крај, радио краће вријеме у Лакташима а потом у Горњим Подградцима.
У Општој Болници Градишка добио је специјализацију из неуропсихијатрије коју је такође завршио у Новом Саду.
Пензионисан је послије одрађеног радног стажа али ову погодност није дуго користио. Животни вијек завршио је у 65. години. У колективу у којем је радио, као и Градишци и околини, његове колеге и пацијенти наглашавају да је увелико допринио унапређењу здравства, угледу Болнице а многим пацијентима помогао да преброде тешке тренутке, узроковане неурпсихијатријским обољењима.
Његово дјетињство, у сиромашном и опустошеном крају, одредио је Други свјетски рат а хуманост је била пресудна за избор занимања.
Милан ПИЛИПОВИЋ
