Мјештанин Ламинаца Ђорђо Остовић, на Митровдан је прославио 105. рођендан и ушао у 106. годину. Рођен је на Митровдан, 8. новембра 1919. године. Свечаност, међу бројним потомцима организована је у његовој породичној кући. Претходно су Остовића у Дому за старе у Ламинцима посјетили доктор Славко Дуњић и Остовићев нећак Љубо Вељовић.
„Нас тројица смо из околине Фоче, Ђорђо из Пријеђела, ја из села Завајт а Љубо из Врбнице. Драго нам је што је наш Ђорђо доживио дубоку старост и што је још виталан. Сјећам се, како ми се прије 45 година пожалио на здравствене проблеме, и рекао да му је то посљедње љето. Међутим, судбина није тако одредила,“ казао нам је доктор Дуњић.
Остовић је у Лијевче доселио 1954. године а његова сестра Деса са породицом, мајка Љубе Вељовића, двије године касније.
„Ми смо доселили у Кочићево. Седам дана путовали смо возом до Окучана. Возили смо стоку и имовину, све што смо имали. Ујак је био вриједан и утицајна у нашој породици. Савјетовао нас је да се доселимо у плодно Лијевче, у село Кочићево. Нисмо се покајали“, испричао је Вељовић.
Њихова породица је дуговјечна. Ђорђина мајка је поживјела стотину година а двојица стричева по 96 година.
„Добро сам, вид ме издаје али ноге још носе. Много сам проживио и увијек сам размишљао о лијепим догађајима, вјеровао да ми сваки дан доноси радост и успјех. Нисам очајавао, а било је тешки тренутака. Један мој син је млад погинуо а други умрло. Било је трагедија али на то нисам могао утицати,“ казао нам је старина Ђорђо Остовић, омиљен у Ламинцима и околини.
Милан Пилиповић
