Дарко Стојић, награђени млади глумац на Фестивалу “Љубица”: Црвено слово међу празницима културе
Награда за младог глумца, на Фестивалу позоришта Републике Српске „Љубица“ у Градишци, Дарку Стојићу је снажан подстрек. Он је стекао симпатије жирија и публике улогом у представи „Каубоји“ Позоришта „Приједор“, чији је стални члан.
„Награда у Градишци, за мене је одскочна даска, на даскама које живот значе,“ казао нам је Стојић, млади и амбициозни глумац.
„Фестивал професионалних позоришта Републике Српске „Љубица“ је свакако, црвено слово међу празницима културе у Српској. Велика ми је част и задовољство бити дио овог догађаја, а уз то, бити награђен. То је привилегија за коју не постоје ријечи које би је илустровале,” употпунио је изјавом своју глумачку импресију, након силаска са позорнице, у пуној дворани “Културног центра”, на завршној фестивалској вечери.
Стојић је веома свестран глумац, ТВ водитељ и музичар. Уредник је и водитељ емисије „Свезналица“ на Радио-телевизији Републике Српске. Свира, компонује, пише драмске текстове, тражи свој свијет у позоришту и на филму. Написао је и текст за представу „Чекајући Бордоа“. Много је послова, каже, којима сам тренутно заокупљен.
“Запослен сам у Позоришту “Приједор” гдје смо недавно завршили рад на представи “Лет изнад кукавичјег гнијезда”. Захвалан сам редитељу Горану Дамјанцу који ми је храбро повјерио улогу Рендл П. Мек Марфија.”
О својим почецима и буђењу у себи талента за умјетност, Стојић говори са симпатијама, снажном емоцијом прожетом носталгијом.
“Одрастао сам у Модричи, а рођен у Добоју 1995. године, јер породилиште немамо као ни позориште, гдје сам завршио основну и средњу школу. Првих десет година живота бих прескочио, јер се ништа специјално није десило сем тога, што сам 1999. године видио море и 2003. разбио главу.”
Улазак у свијет умјетности
Десет година након рођења, прича Дарко, сликовито описујући своје одрастање, те кључне 2005. године почео сам свирати гитару и пустио сам косу у којој ће, као Самсону, бити сва моја
снага наредних неколико година.
“Из гарсоњере од 27 квадрата, у којој сам живио са родитељима, и из моје “собе&qуот; која је била преграђена регалом, излазила је музика Цепелина, Дорса, Блек Сабата и осталих великих, што је, тврдим, умногоме утицало на мој даљњи развој.”
Студиј глуме
Дарко је глуму уписао 2014. године, у класи професорице Јелене Трепетове Костић. То је означио почетком професионалног бављења театром.
“На Академији умјетности у Бањалуци, схватио сам да ме интересује производња тонова и на другим инструментима, тако да сам мало активније почео свирати клавир, бас гитару и остало што ми се пружило. Ваљда због те склоности према музици, или због пуке среће, 2018. сам заиграо у бродвејском мјузиклу “The 25th Annual Putnam County Spelling Bee” чија је премијера била у Народном позоришту у Сарајеву.”
Све за умјетност
Није увијек било лако, резимира малди глумац препознатљивог лика своје ангажмане, радио сам свирке по задимљеним биртијама широм државе, носио сам кутије и истоварао камионе по магацинима брзе поште, али би ми било лакше када бих се у тим тренуцима сјетио да је то исто радио и Клинт Иствуд. Био сам добар магационер. Такође, радио сам једно вријеме у Дјечијем позоришту Републике Српске, и тако догурао до сталног члана ансамбла Позоришта Приједор. У свему сам, додаје Дарко
Стојић, имао подршку породице, нарочито оца Мише, редовног гледаоца његових представа и ТВ емисија, слушаоца на свиркама и помоћника у вожњи на дужим путовањима.
