У Удружењу „Дуга“, које окупља дјецу са аутизмом и њихове родитеље, похвалили су брачни пар Бојану и Дражена Сувајац који су, заједно са шестогодишњом кћерком Дуњом, сакупили 66.000 пластичних чепова.
То је невјероватан рекорд и јединствен примјер хуманости.
Сувајци су учесници вишегодишње акције „Чепом до осмијеха“.
Својим примјером подстакли су многе суграђане, пријатеље из других средина, ученике градишких школа, дјецу из вртића, да сакупљају чепове и стављају их у „Дугина“ срца, постављена на неколико локација у граду. Удружење „Дуга“ продаје чепове, а зарада је у корист њихових чланова.
Ова акција, рекао нам је Саша Касагић, предсједник „Дуге“, има вишеструк значај.
Осим материјалне користи, акција има и еколошки карактер.
Зато у Градишци нема чепова на улицама, зеленим површинама, чак ни у смећу.
За Бојану и Дражена интересовање за пластичне чепове почело је сасвим случајно, у гостима код пријатеља Младена и Марије Цвијић. Домаћини су их послужили и соком, а на столу је остала празна флаша. Нисмо ту флашу ни примијетили, кажу, док Маријина и Младенова кћерка Николина, тада ученица Основне школе „Данило Борковић“, није рекла: „Дајте ми тај чеп.“
Упитах, чему ће јој чеп, а дјевојчица рече да их сакупља за донацију, у хуманитарне сврхе, подсјетио је Дражен, техничар запослен у Шумарији у Подградцима.
То је био сасвим спонтан сигнал Сувајцима да се и они укључе. Од тада је прошло пет година, а они неуморно, на сваком мјесту, у свим ситуацијама, сакупљају чепове.
На слављима, у кафанама и ресторанима, у кући или у посјети пријатељима, код комшија, у природи…
На сваком мјесту Бојана и Дражен Сувајац из Жеравице код Градишке трагају за чеповима.
„Сваки чеп је за нас радост, срећа, ма колика да је, ми је осјећамо у себи. За срећу није потребно много. То смо стекли од родитеља, а сада преносимо на нашу кћерку“, кажу Бојана и Дражен.
С њима су се солидарисали Перо и Рада Шмитран, Бојан и Тамара Суботић, кумови Бранка и Александар Рикић, Драженови родитељи Деса и Драгутин, Бојанини родитељи Суада и Драган…
Међу хуманистима, сакупљачима чепова је и њихова пријатељица Насиха Селимовић, куглашица из Бихаћа.
„Активна сам чланица градишког куглашког клуба. Тако сам упознала Насиху. Испричала сам јој у чему је суштина ове акције, објаснила да ширимо мрежу пријатеља по цијелој држави, чак и у иностранству, да сакупљамо пластичне чепове у хуманитарне сврхе. Она је то одмах прихватила, развила своју мрежу у Бихаћу, два пута је сакупила по 500 чепова и поштом их послала у Градишку, на нашу адресу, испричала нам је Бојана, службеница у градишкој Пошти.
Она се потпуно посветила сакупљању чепова и изградњи мреже подршке дјеци с аутизмом.
„Увијек у џепу имамо најлонску врећицу и никада се кући не враћамо без бар десетак чепова. То је већ постала наша навика“, кажу Сувајци. Дражен и Бојана су веома активни на друштвеном плану, учествују у многим акцијама, на добробит заједнице.
Саша Касагић, предсједник „Дуге“, удружења од посебног значаја, које окупља неколико десетина малишана са аутизмом и њихових родитеља, подсјетио је на први сусрет са Сувајцима.
„Када су Бојана и Драган, први пут, банули на врата нашег удружења и донијели првих 5.000 пластичних чепова, били смо затечени, али и одушевљени. Схватили смо да су они са нама и уз нас, с нашом дјецом, којој је потребна пажња, гест, осмијех, поглед са ведрином у оку. То нам овај млади брачни пар даје без ограничења“, каже Саша Касагић.
Независне / Милан Пилиповић
