Баштина завичајних стваралаца: Снимљена епизода и о Петру Кочићу (ФОТО)

Сања Суботић Цумбо, уредница овог, документарног серијала казала је за „Независне новине“, да је то нова, другачија димензија о важним личностима књижевне Крајине.

„Бранко Ћопић, Младен Ољача, Петар Кочић, Драган Колунџија, Станко Ракита, Радован Вулин, Ђуро Дамјановић, Стевка Козић Прерадовић… О њима много знамо али никада то знање није довољно нити потпуно. Они не припадају само литерарној сфери него је њихово д‌јело недовољно истражена баштина цултуре“, казала је Сања Суботић Цумбо.

О Петру Кочићу су, пред камерама, говорили професори Миљко Шиндић, Душко Певуља, и Дарио Гвозден, књижевник и новинар Ранко Прерадовић, пјесник Видосав Ђурђевић.

Професор, књижевник и књижевни теоретичар Миљко Шиндић (94) објавио је недавно књигу о Петру Кочићу „Девет кора говора“, у којој се темељито бави д‌јелом крајишког књижевног и бунтовног великана.

„Кочићева ријеч носи у звук и  од‌јек времена, баца свјетло у ноћ заборава, отвара чулни свијет Змијања. Приповиједање Петра Кочића исказало је трагично осјећање живота и ропства, занос борбе, слављене слободе. Његово д‌јело је књижевно наслијеђе, и национална стваралачка институција, светиња и свјетлост,” казао је професор Шиндић подсјетивши да је Кочића давно заволио, његове поруке о борби малог, обесправљеног народа против моћног окупатора схватио још у ђачким данима, кроз причу „Јаблан“.

Миљко Шиндић је добитник „Кочићеве награде“, за немјерљив допринос афирмацији д‌јела народног трибуна са Змијања.

„Петар Кочић је народна читанка, национална, културна и књижевна институција,  те задужбина српске духовности и саборности“, истакао је Шиндић приликом дод‌јеле ове награде.

Мој афинитет према Кочићу је огроман, истакао је књижевник Ранко Прерадовић.

„Ја сам међу оним који су у Бањалуци основали „Кочићев збор“. Овај скуп има огроман допринос афирмацији Кочићевог д‌јела. А његово д‌јело, у данашње доба, толико је значајно, да, чак ни ми, из књижевних сфера нисмо свјесни, колика је величина тога д‌јела“, изјавио је Прерадовић. Он истиче да се Петру Кочићу и његовом д‌јелу увијек треба враћати.

„Кочић је писао као да је посматрао и надахњивао се данашњим временом. Он је, политички разобличавао једно вријеме, али на својствен начин и много мудрије него ми данас“, каже Ранко Прерадовић.

Професор Душко Певуља наглашава да је „код малог броја писаца живот толико испреплетен са д‌јелом, као код Кочића“.

Животна стварност је кључни залог у његовом књижевном д‌јелу, сматра професор Певуља.

„Кочићеви најуспјелији јунаци, Давид Штрбац и Симеун Ђак велики су борци за слободу. И један и други освајају посебне просторе да би били слободни, да би слободно говорили“, рекао је  Певуља. О књизи „Змијањски писци, Кочићеви сљедбеници“, поред цркве на Клисини, говорио је њен приређивач Видосав Ђурђевић.

„Бројни су писци, Кочићеви сљедбеници који су инспирацију пронашли на Змијању и Мањачи, у временима, много касније од доба у којем је стварао Петар Кочић. Његово врело литературе, на којем се појио и оснаживао за борбу за слободу, и данас постоји. Зато са поносом свједочимо о Ђури Дамјановићу, Ђоки Стојчићу, Слободану Јанковићу, Бори Капетановићу, Миленку Стојчићу, Душку Певуљи“, казао је Ђурђевић.

Осим Бањалуке и Змијања, снимање ће бити настављено код цркве брвнаре у Романовцима, гд‌је се Петар Кочић вјенчао са Милком Вукомановић.

Петар Кочић (1877. – 1916.) пјесник, писац и политичар, рођен је у селу Стричићи на планини Мањачи. Основну школу је похађао у манастиру Гомјеница, гд‌је му је отац био игуман. Написао је три збирке приповједака, међу којима су „С планине и испод планине“ и „Јауци са Змијања“, и двије сатире „Јазавац пред судом“ и „Суданија“.