За Бошњаке, станаре Дома за старије особе “Резиденција Бакић“ у Градишци, поводом данашњег Курбан-бајрама, највећег празника у исламу, приређен је бајрамски ручак са боагтом трпезом у складу са обичајима и традицијом.
Бајрамска софра има велико значење, јер је то први ручак који вјерници имају након 30 дана поста. Стога не чуди да се током првог дана Бајрама све врти око трпезе, понајвише мала дјеца, а сам ручак представља централну прославу Бајрама. Јела на бајрамској трпези најчешће су специјалитети са турским утјецајем, обично различити ћевапи, долме, чорбе, пите и неизоставни заливени колачи, послије којих се једва нађе мјеста за домаће шербе или сок од зове.
“Потрдудили смо се да за бајрамски ручак припремимо што прикладнију храну, у духу са обичајима наших суграђана, станара нашег дома, Бошњака. Побринули смо се да нико од њих, као ни сотали станари других националности на заједничком ручку, не оскудијевају,” казали су нам у управи овог дома.
Важност Курбан-бајрама, односно Хаџијског бајрама, огледа се у обреду жртвовања курбана и дијељења курбанског меса сиромашнима, пријатељима и комшијама, као и у обреду хаџа, када више милиона муслимана у одређеним данима борави у Меки. За муслимане то су велики мубарек дани, дани великог добра. Данас милиони хаџија из цијелог свијета бораве на Арефату и Брду милости.
Постоје двије радости овог празника – прва је жртвовање курбана, чиме муслимани практично показују бригу за друге људе и њихове потребе, указују на једнакост и заједништво међу људима и народима.
Друга радост је обављен хаџ, којим се хаџије, као Алахови гости, приближавају Алаху и исказују му покорност и захвалност, надајући се Његовој награди и опросту.
Курбан-бајрам траје четири дана, и то је вријеме које муслимани проводе у кругу породице, дочекују и обилазе родбину, пријатеље и комшије, али и ишчекују повратак својих најмилијих са хаџа.
Многи бајрамски обичаји нестајали су кроз вијекове. Ипак, до данас је сачуван један – Бајрам је празник који се слави са ближњима, односно породицом, пријатељима, комшијама, родбином, дан када људи међусобно дијеле љубав и радост, кад се праштају оне ситне, али и крупније размирице и шири сух доброчинства, слоге и среће.
“Данас сам веома срећан, јер сам доживио Бајрам, којег сам дуго ишчекивао и којем сам се обрадоивао. У мислима сам са својима најближим, рођацима, комшијама из Орахове, мјеста у којем сам рођен и одрастао. Од дјетињства се у нашој кући славио Бајрам, увијек у весељу, срећи и задовољству.
И овдје ми је данас лијепо. Хвала домаћинима који су припремили богат ручак и потрудили се да овдје, на лијеп и пристојан начин прославимо Бајрам,” казао нам је један од најстаријих станара “Резиденције Бакић”, Хамзалија Бешић, увелико у десетој деценији.
Бајрамски поздрав
Најчешћи и најприхваћенији израз којим се честита овај празник је: „Бајрам шериф мубарек олсун“. Ова фраза долази из османско-турског језика и у преводу значи: „Нека вам је благословљен свети Бајрам“. То је свечана и поштовања достојна честитка која се користи и за Рамазански и за Курбан бајрам. Обично се одговара: „Allah рази олсун“ – што значи: „Нека Бог буде задовољан тобом“.
У свакодневној комуникацији, многи скраћено кажу само: „Срећан Бајрам“ или „Бајрам мубарек олсун“, што је нешто једноставнија варијанта исте поруке. Иначе, у питању је празник „приношења жртве, у вези је са одласком вјерника на Хаџ у Меку и Медину.
Милан Пилиповић
