Зоран Аџић, градоначелник Градишке, у интервјуу за „Независне новине“ нагласио је да 3. међународни сајам привреде, пољопривреде, образовања и запошљавања, који ће се од 25. до 27. маја одржати у Спортској дворани „Арена“, пружа велике могућности развоја града Градишка.
Пријављено је више од 100 излагача из земље и региона који ће се представити на 5.000 квадрата унутрашњег и вањског простора.
Циљ је промоција и представљање производа и услуга домаћих и страних привредника, пољопривредних произвођача, економских експерата, као и представника домаћих и регионалних привредних комора.
„Сајам постаје заштитни знак града Градишка. Наше је опређељење да истрајемо и да ту активност, односно сајамске дане ширимо.
Сајам, чији су покровитељи, Министарство за спољну трговину и Влада Републике Српске, прилика је за представљање домаћих и иностраних предузећа из области привреде“, казао је он.
НН: Какве могућности домаћим привредницима пружа сајам.
АЏИЋ: Сајам ће нашим привредницима омогућити да презентују своју производњу, технологију, своја достигнућа. Желимо такође представити иностране произвођаче, њихову технологију и производе. То је прилика да домаће компаније, нарочито у сектору привреде и пољопривреде усвоје искуства из иностранства.
НН: Какву улогу на сајму имају образовање и запошљавање?
АЏИЋ: У оквиру сајма, планирали смо сегмент образовања и запошљавања. Од степена усаглашености образовања са потребама тржишта зависи успјех и једног и другог сектора. Смисао је да не школујемо ученике за Биро рада, него за фабрике, за привреду и савремену производњу. Значајну улогу у томе има Привредни савјет града Градишка.
НН: Какви су досадашњи резултати такве политике?
АЏИЋ: То је резултирало увођењем нових занимања у наше средње школе. Велико је интересовање за ЦНЦ техничаре, као и техничаре роботике, мехатронике и информационих технологија. Зато су Гимназија, Техничка школа и Средња стручна и техничка школа лидери у образовању Републике Српске.
НН: Какав је значај међународних пројеката у области образовања?
АЏИЋ: Путем међународних пројеката опремили смо школе и школске кабинете, набавили рачунаре, тренажне системе, али и радне машине. Путем међународних пројеката утрошено је више од милион и по евра у опремање средњих школа.
НН: Потенцирате сарадњу са привредом. У којим сегментима образовања се она најснажније огледа?
АЏИЋ: Значајне су донације школама, за опремање кабинета, компанија са подручја Градишке. Тиме, на индиректан начин, улажу у образовање својих будућих кадрова. Можемо констатовати да је таква политика у образовању допринијела повећаном запошљавању. Градишка је у посљедњих пет година повећала запосленост за 2.500 радника. Први пут смо прешли 11.500 запослених, колико је Градишка имала 1991. године. То је велики успјех.
НН: Колико су за успјех привреде важни инфраструктурно опремање, изградња путева, електричних водова, инсталација, водоводне мреже…
АЏИЋ: Наше опредјељење је инфраструктурно опремање цијелог подручја града. Тиме стварамо предуслове за привредни развој, али и многе друштвене ђелатности. Доказ томе су и индустријске зоне у Новој Тополи и на Лиману. Такође, изградњом друштвених домова на простору града Градишке потенцирамо улогу мјесних заједница.
НН: На почетку сте нагласили привреду, али и пољопривреду, као нераздвојан, јединствен сегмент развоја. Шта Градска управа чини на стимулисању производње на селу?
АЏИЋ: Много је подручја рада у којима стимулишемо пољопривреду, заједно са Владом Српске и ресорним министарством. Ипак бих навео додјелу земљишта под закуп као јасан вид стимулисања производње у пољопривреди. Чак 450 газдинстава добило је пољопривредно земљиште за даљу пољопривредну производњу. Укупна површина је 5.000 хектара. У тим пољопривредним газдинствима раде три генерације које се баве пољопривредном производњом. Они примјењују модерну технологију, што их чини конкурентним и на европском тржишту.
НН: Под којим условима су пољопривредници добили земљиште у закуп?
АЏИЋ: Закуп је симболичан, од 30 до 50 КМ по хектару годишње.
Обрадиво земљиште, на нашем подручју, Влада Републике Српске је додијелила граду Градишка на управљање.
Дали смо га у закуп малим и средњим пољопривредним газдинствима. Сматрамо да ће ту ефекти бити најбољи. Циљ је да помогнемо мало пољопривредно газдинство, да заокружи пољопривредну производњу, да има довољно пољопривредног земљишта за сточну храну, за фарме и друге потребе. То је суштина свега.
НН: Пољопривредници потенцирају и проблем тржишта. Какве су могућности да тај проблем буде ублажен?
АЏИЋ: Сљедећи корак је отварање прерађивачких капацитета.
На том плану радићемо заједно са Владом Републике Српске, али и Савјетом министра Босне и Херцеговине. Наш сељак, који је несумњиво вриједан, мора имати могућност да све што произведе има гдје продати. У противном, све је бесмислено.
НН: Да ли вјерујете да ће закупцима ова мјера омогућити већу производњу и бољу зараду, а тиме и мотив за живот на селу?
АЏИЋ: Наши први показатељи су добри. Пољопривредници који су, међу првима, прије двије године, уведени у посјед кажу да се обим њихове пољопривредне производње повећао. Задовољни смо, јер има много младих, посвећених пољопривредној производњи на цијелом простору града Градишка. Жељели смо, на тај начин сачувати простор Градишке и Републике Српске.
НН: Какву улогу у пољопривреди има дигитализација, на чему се овдје потенцира?
АЏИЋ: Увели смо дигитализацију, односно дигитално управљање процесом пољопривредне производње. Дигиталним путем наши ратари, фармери, воћари, произвођачи поврћа у пластеницима, управљају, планирају и наџиру производњу. Сајам ће, свакако, указати на нове могућности у свим областима.
Организатор сајма привреде, пољопривреде, образовања и запошљавања „Градишка 2025“ је град Градишка у сарадњи са компанијом „РС Цонсултинг & Траде“ д.о.о. Бања Лука, а држава партнер је Бјелорусија.
Стимулисање образовног сектора
Издвајања из градског буџета Градишке за образовање увећана су 30 одсто и износе 3,3 милиона КМ годишње.
У протеклих пет година, за унапређење образовног процеса утрошена су додатна три милиона КМ.
