На традиционалном окупљању, у Новој Тополи, крајем јула одржан је скуп Шушњара.
Дошли су из различитих крајева а већина из села у Лијевче пољу.
У Далмацији и Лици, околини Имотског, Сиња и Слуња, многи носе ово презиме, а старије предање и записи говоре да су преци дијелом дошли крајем 17. вијека као избјеглице из Херцеговине.
Породице са овим презименом настањене су у различитим дијеловима бањалучке регије, Новој Тополи, Сеферовцима, Петровом Селу…
У Лактатима постоји и насељено мјесто Шушњари, што показује да су се родови ширили према сјеверу и низинским крајевима.
Презиме Шушњар вуче коријен из природе и ознака је за врсту храста с густим сухим лишћем или за тешко проходно, грмовито тло.
Носиоци овог презимена данас су по националности и Хрвати и Срби, распрострањени у Хрватској, Босни и Херцеговини те Србији.
Шушњар је назив за врсту храста чије сухо лишће остаје на гранама све до касне зиме, а стабло је познато по својој чврстоћи и отпорности на вјетрове.
Ријеч шушњара означава кршевит, слабо проходан терен обрастао бодљикавим грмљем и шикаром.
М.Пилиповић
