Вишеструко награђени кувари рибљег и ловачког паприкаша, чобанца, пасуља и других аутохтоних врста хране, учествовали су на „Данима зиме“ у Горњим Подградцима.
Они су, на практичан начин, показали своје знање и кулинарску вјештину. Милош Радомир, инжењер шумарства из Градишке, мајстор је за рибљи паприкаш. Дрвеном кашиком динстајући смјесу, у котлићу, на благој ватри, објашњава рецептуру.
„Више од половине, отприлике 60 одсто је шаран. Најбољи је са Врбаса. Преостали дио чине сом, штука, мрена, бијела риба и обавезно, икра од шарана. Суштина је у дугом и лаганом мијешању, динстању. Сат и по. На крају слиједи запршка од различитих мирођија. Што више, то боље, зависно од процјене кувара.“
Милош је кување рибљег паприкаша научио давно, у родним Бајинцима, селу поред Саве и Врбаса.
„У Бајинцима и Бардачи, сви су риболовци и мајстори доброг паприкаша. Ту склоност и ја сам понио из свог краја, као тековину, а усавршио на оваквим скуповима, сусретима, размјењујући искуства“, објашњава Радомир своје риболовачке новотарије.
Мишин чобанац
Мишо Балабан, заузео је мјесто поред Радомира. Он се опредијелио за месни паприкаш или чобанац.
„Ова храна није добила назив по чорби, што многи погрешно закључују па је називају чорбанцем, него је то чобанска храна, која је, добила назив чобанац, као хранљив чобански оброк од меса“, објашњава Мишо па са теоретисања назива традиционалног специјалитета, прелази на рецептуру.
„Чобанац најчешће садржи три врсте меса: јунетину, месо домаће и дивље свиње. Пожељна је и друга дивљач. Није погрешно додати и јагњетину. Не треба бити штедљив и на луку, мркви, першуну… Ја практикујем смјесу, на благој ватри кувати четири сата. На крају додајем зачин од слатке или љуте паприке“, објашњава Балабан своју кулинарску вјештину. И додаје:
„Моје искуство је много мање него Милоша Радомира, али никада у моме котлићу ништа није остало. Неће ни сада. То ми даје самопоуздање.“
Мајстори за пасуљ
Млађо Гајић из Рогоља, Драган Раковић и Драго Којић из Машића припремали су пасуљ.
„Добио сам 20 награда, диплома и признања за пасуљ, чорбу, ловачке и риболовачке котлиће. Хоћу рећи да је моје искуство велико, а да је наш пасуљ најбољи“, похвалио се Драган Раковић, а Драго Којић објаснио је припрему пасуља за кување:
„Припрема је пола посла и гаранција успјеха. Пасуљ је потребно, дан прије кувања, пребрати и потопити у воду, да набубри и омекша. Месо се кува одвојено, у двије воде и скувано саставља са пасуљем“.
Драган Раковић наставља причу: „У овом пасуљу су сланина, кобасица, свињска ребра и поврће. Кување траје више сати, све док кувар не процијени да је довољно. А кувари, нас тројица, знамо из искуства када је пасуљ скуван. Ту нема грешке.“
Ловачки специјалитети
Мирослав Тубин, ловац из Ламинаца, мајстор је за ловачки пасуљ. Задовољан је када га друштво похвали с разлогом:
„Ловачки пасуљ је исти као сваки други, само је разлика у месу. У котлићу који се крчка, уз мој надзор и стално мијешање, су срнетина и месо дивље свиње.“
Кулинарска група „Еко воденица Крајчиновци“ припремила је котлић од дивљачи и традиционалну дагару:
„У дагари је микс домаће кобасице, меса, поврћа, зачина… Месо и кобасицу претходно смо испржили па динстали, а онда сјединили са другим састојцима. Зато је наша дагара укусна, а мирис очаравајући“, каже Мирко Малбашић, члан екипе коју још чине Саша Бијелић, Љубиша Стојаковић, Звјездан Бабић, Мирко Бањац и Мирко Вранић.
Кувари доказане вјештине и знања, Милан и Драган Кукавица из Гашнице, Драган Цвијић из Лужана, ловци из Јабланице, посјетиоце „Дана зиме у Подградцима“ частили су здјелицама пасуља, гулаша, паприкаша, чобанца, сувим месом, кобасицом, сланином и ракијом. Наздрављали су редом, увјерени да се тако, на зимском дану најбрже загрије тијело, трудили су се својски да нико са ове народне светковине, коју је посљедње недјеље у јануару организовала Мјесна заједница Горњи Подградци, не оде гладан.
Милан Пилиповић / Независне
