Осам деценија Фудбалског клуба Козара: Име клубу одредила партизанка Јованка Карапетровић
Бранислав Малетић, Енвер Ћатић, Дамир Раос, Емир Хаџић, Васо Петровић, Вишеслав Берић, Стојан Тимарац, Џевад Зеничанин, Борче Средојевић, Винко Мариновић, Владо Јагодић, Саша Раца, Миодраг Латиновић, Синиша Ђурић су фудбалери градишке Козаре који припадају различитим генерацијама.
Ове године „црвено-бијели“ из града на Сави, сада чланови Прве лиге Републике Српске, обиљежили су 80 година постојања.
На свечаној академији крајем децембра у Градишци, поводом великог јубилеја, промовисана је монографија о ФК Козара Слободана Борјановића, приказан кратки филм РТВ Градишка, уручене су дипломе и захвалнице, говорило се о настанку клуба и његовој спортској историји. Најпознатији градишки фудбалски колектив основан је 1945. године, мјесец дана након завршетка Другог свјетског рата.
Околности тог догађаја 1988. године описали су Лимун Папић и Томо Марић у књизи „ФК Козара“.
Јединице 23. српске дивизије ослободиле су Босанску Градишку 24. априла 1945. године.
Након више од четири године окупације, слобода се вратила на улице градића на обали Саве. Међутим, ваљало је прионути на посао, вратити живот граду, удахнути му нови живот. Посла је било и преко главе, али се на спорт, прије свега на фудбал, није заборавило. Веома рано, већ крајем маја или почетком јуна, потекла је иницијатива да се формира фудбалски клуб.
Према сјећањима Јованке Јоје Карапетровић, тада секретара Среског комитета СКОЈ-а, иницијативни одбор, осим ње, сачињавали су Васо Дукић, кројач по занимању, предратни члан Комунистичке партије Југославије, Васо и Војо Петровић и Владо Пјатницки. Први састанак иницијативног одбора одржан је у кројачници Васе Дукића, гдје је све припремљено за оснивачку скупштину.
Постојала је само једна дилема, које име дати клубу.
Неко је предлагао да се зове Сава, други су се залагали да име буде Босна. Било је и других приједлога.
На крају је Јованка Јоја Карапетровић предложила да се клуб зове Козара. Аплауз у Соколском дому је замијенио гласање.
Тако је Градишка, само два мјесеца након ослобођења, добила нови клуб. Рођена је Козара. Часопис „Глас“ из Бањалуке је у броју 6, штампан 19. августа 1945. године, према наводима Папића и Марића, објавио чланак о првој утакмици ФК Козара против Инжењеријског батаљона Југословенске армије.
Нови клуб побиједио је са 4:0. Градишка Козара наступила је у саставу: Васо Петровић, Владо Пјатницки, Крешо Фукс, Војо Петровић, Мехмед Рамић, Смаил Хасанбеговић, Мухарем Хасанбеговић, Ђулага Козарчанин, Јошко Олах, Салих Осмић, Перо Радић. Тренер је био Ејуб Герзић.
Наредну утакмицу у Градишци Козара је одиграла крајем августа 1945. године против Фискултурног друштва Борац из Босанске Дубице и побиједила 1:0 голом Креше Фукса.
Записано је да су картони са именом Козара, одштампани у приручној штампарији, служили као улазница.
Прво гостовање Козара је имала исте године у Бањалуци, против тима 53. дивизије и забиљежила побједу 3:2. Фудбалери из Градишке на ову утакмицу путовали су запрежним колима.
Први пораз Козаре догодио се 24. марта 1946. године против Козаре из Бањалуке, на домаћем терену.
Резултат је био 7:3 за Бањалучане. Асим Хаџиалагић је као узрок слабе игре навео неискориштена два пенала Мухарема Хасанбеговића и Владе Пјасницког, али и лоше одбране голмана Васе Петровића.
Голман, узданица екипе, био је преморен јер је претходне ноћи, све до јутра, у Задружном магацину у Окучанима, гдје је био складиштар, истоварао кромпир из вагона. И није спавао.
Тако је почела дуга и богата историја овог клуба. Највећи успјех, сматрају у Козари, је прво мјесто у Крајишкој зонској лиги, у сезони 1970/71. године и пласман у југословенску Другу лигу, група запад. У овом рангу такмичења Козара је наступала пет сезона. Статус је изгубила 1975. године, али се вратила 1980. године, након освојеног првог мјеста у Републичкој лиги БиХ.
У поратном периоду најпознатији градишки клуб је двије сезоне био члан Премијер лиге БиХ и први је освајач Купа Републике Српске.
Осамдесет сезона ФК Козара обиљежиле су многе занимљивости. Дрес овог клуба носило је стотинак браће.
Међу њима су Асим, Хазим, Адем, Атко и Теуфик Касумовић, Ахмет, Дедо, Меша и Авдо Шахиновић, Мујо, Мехо и Мухарем Чаушевић, Мехмед, Смаил и Ибрахим Хасанбеговић, Живко и Жарко Митровић, Васо и Војо Петровић, Мујо и Смаил Бошњак, Мехмед и Авдо Башић, Предраг и Перо Радић, Хакија и Хамдија Сокол, Ведран и Срђан Чолић чији отац Тихомир је био један од најбољих играча у клупској историји.
Најуспјешнији тренери Козаре били су Мирко Котовић, Мирко Базић, Илија Миљуш, Ибро Биоградлић, Александар Кривошеј, Велимир Сомболац, Борис Маровић, Душан Татић, Борче Средојевић, Цвијетин Благојевић, Винко Мариновић, Владо Јагодић.
