На гробљу у Разбоју, близу старе цркве, поред које протиче плаховити Врбас, скоро пола вијека почива Угљеша Којадиновић, великан позоришне сцене, ТВ екрана и филмског платна у бившој Југославији.
Познате су његове улоге у филмовима, драмама и серијама „Лицем у лице“, „Каја, убит ћу те“, „Непокорени град“, „Доктор Младен“, „Мачак под шљемом“, „Просјаци и синови“, „Око“, „Дебели лад“, „Козара“, „Фишкал“, „У регистратури“…, а нарочито улога професора у култној серији „Вело мисто“.
Којадиновић је рођен у оближњим Гламочанима 14. фебруара 1936. године, а преминуо у Градишци 20. јуна 1982. године.
На надгробном споменику од бијелог мермера пише: „Уморан од додира, од устију, уморан од човјека, кренух свом удесу, својој крхотини.“
Угљешина сестра Слободанка Вулин, која је сахрањена поред њега и њихових родитеља, оца Саве и мајке Марије, причала је како је он играјући у драми „Мртви не плаћају порез“ у вријеме гиманзијских дана у Бањалуци начинио прве глумачке кораке.
Осјетивши непоновљиву магију и чаролију глуме, опредијелио се за Академију за казалишну умјетност у Загребу, коју је завршио у класи славног режисера и угледног професора Бранка Гавеле.
Први стални ангажман имао је у позоришту „Комедија“, а након пет сезона, 1960. године, прешао у Хрватско народно казалиште (ХНК) гдје је достигао потпуно глумачко остварење улогама у великим представама.
Међу најзначајнијим су Молијеров „Грађанин племић“, „Демони“ Фјодора Достојевског, „Рањена птица“ Маријана Матковића, а посебно се истакао као Хорације у Шекспировом „Хамлету“.
Иако је цијелим бићем живио за позориште, широј јавности је, ипак, познатији као телевизијски и филмски глумац.
Пред крај живота основао је позоришну групу и широм Југославије играо Давида Штрпца у Кочићевом „Јазавцу пред судом“.
Умро је у 46. години, „у тренутку правог зрења његове глумачке особености“.
Глумац Раде Шербеџија у Градишци је рекао да је Којадиновић био божанствен глумац.
„Он је био мој пријатељ са којим сам се баш наиграо на сцени. То је било вријеме популарно по загребачкој телевизијској драми. Нас двојица много смо играли заједно. Сјећам се нашег глумачког партнерства у серији ‘У регистратури’. Нас двојица имали смо главне улоге. Много смо се дружили у специфичном, посебном глумачком одјељењу које се звало Крајишници, а чинили су га Угљеша, Стево Крњајић, Ђуро Утјешановић и ја.“
Милош Милинчић, књижевник и професор из Српца, у књизи „Дужник свога времена“ написао је да је Којадиновић истинска глумачка и умјетничка громада којим се поноси цијело Лијевче. Бранка Санчанин урадила је монографију „Уморан од додира“, спој оригиналне приче и докумената, најобимније дјело које приказује величину и значај Угљешиног глумачког талента и достигнућа.
Угљешин испраћај
Живко Плотан из Разбоја причао нам је о Угљешиној сахрани. Са овим глумцем он је рибарио на Врбасу.
„Била је то велика сахрана са много познатих имена, били су глумци Раде Шербеџија, Милан Штрљић, Адем Ћејван, Фабијан Шоваговић… Са Угљешом сам ишао у риболов на Врбасу, он је то волео, река га је опуштала. Деловао је озбиљно, мало говорио, а свака његова реч је била на месту, поучна… Волео је овај крај и то је увек показивао.“
Извор:Независне / Милан Пилиповић
