Овогодишњи буџет града Градишка, планиран у износу од 48 милиона КМ, по свему судећи, биће премашен и достићи ће 52 милиона КМ.
Ово је резултат повећаних инвестиција, посебно у области грађевинарства, индустрије, јачања привредног сектора и финансијске дисциплине, нарочито системом обједињене наплате комуналних услуга.
О томе је за „Независне новине“ говорио Зоран Аџић, градоначелник Градишке.
НН: Шта је сада у фокусу власти града на Сави?
АЏИЋ: То су грађевински објекти, планирани буџетом за ову годину. Примарни су путеви у селима, друштвени домови, инфраструктура и други послови у циљу побољшања услова живота у руралним подручјима.
НН: На шта сте ставили нагласак у области привреде?
АЏИЋ: Наставили смо активности на стварању бољих услова за инвестиције у привреди. Примарни су Агрозона у Новој Тополи и Слободна економска зона Лиман, поред новог моста и будућег граничног прелаза у Чатрњи.
НН: У којој фази је Слободна економска зона?
АЏИЋ: Завршена је регистрација, што је почетни и најважнији посао. Сада нема назад, него само напријед. Перспективе и могућности, за локалну заједницу, али и цијелу регију, су значајне. Десетак великих компаније које послују у Новој Тополи заинтересовано је за пословање у Слободној економској зони.
НН: Коју површину заузима ова зона и када ће бити видљиви резултати њеног пословања.
АЏИЋ: Зона заузима 200 хектара градског грађевинског земљишта, што је, по површини, сврстава међу највеће у овом дијелу Европе. Услов свему је отварање новог граничног прелаза између Градишке и Старе Градишке.
НН: Које су предности за предузећа која ће користити услуге Слободне економске зоне Лиман?
АЏИЋ: Биће то, надам се, мали град којег чине модерна технологија и индустрија, у складу са савременим европским и свјетским трендовима. Све увозне и извозне радње су убрзане уз значајне пореске, царинске и друге олакшице.
НН: Какве интересе од тога има Градишка?
АЏИЋ: Градишка се веома успјешно позиционирала на привредној мапи региона. Препозната је као повољно мјесто за привреду, инвестиције, улагања, али и за живот. Зато смо у локалној управи усвојили највише европске и свјетске стандарде, како бисмо могли задовољити нове потребе тржишта и од тога имати више новца у буџету.
НН: У којем смислу се мијења однос према инвеститорима, према свима који овдје желе покренути производњу и обезбиједити радна мјеста?
АЏИЋ: Наше опредјељење је да инвеститори буду у фокусу локалне администрације, а не њени таоци. Ове тврдње поткријепљене су сертификацијом треће едиције БФЦ стандарда, гдје је Градишка остварила резултат од 98,47 одсто. Ради се о процјени повољног пословног окружења.
НН: На који начин сте успјели достићи ове стандарде, шта сте учинили?
АЏИЋ: Ангажовали смо младе стручњаке у различитим областима, дали им слободу и шансу. Они су се доказали, искористили могућности, а повољан резултат није изостао.
НН: Какву улогу има Привредни савјет града?
АЏИЋ: Привредни савјет учествује у доношењу одлука, изради развојних стратегија, прати примјену тих одлука и административних процедура те препознаје нове пословне могућности. Искуства су показала да је таква пракса успјешна и ми је сада желимо надограђивати.
НН: Нови гранични прелаз још није отворен. Какве су реакције Градишке на ту чињеницу?
АЏИЋ: То ствара незадовољство наших привредника. То је недопустиво. Мост на Сави има употребну дозволу три године, али Комисија за прекограничну сарадњу није дефинисала, односно легализовала гранични прелаз у Градишци. То јасно говори о неозбиљности бх. администрације.
НН: Заговара се одузимање највише категорије за прелаз Градишка, иако су створени услови за већи комфор и боље услове за све путнике, посебно теретна возила.
АЏИЋ: Недопустиво је да гранични прелаз, на вратима Српске и БиХ, изгуби највишу, прву категорију, што подразумијева промет свих роба, укључујући и животиње. Овдје је изграђен карантин за стоку, прелаз је у потпуности опремљен и зато је несхватљиво заговарање укидања прве категорије.
НН: Шта би то практично значило?
АЏИЋ: То сам објаснио Делегацији за контролу граничних прелаза из Брисела. Осим залагања за отварање границе, што је у интересу привредника и грађана, навео сам примјер транспорта робе из Градишке за предузеће у Славонији, удаљено пет километара. Уколико дође до укидања прве категорије, камиони ће морати преко Свилаја, па тако, умјесто пет километара, прелазиће 230 километара. Да ли је то нормално и коме је у интересу?
НН: Шта је позадина досадашњег сталног одгађања?
АЏИЋ: Не знам шта се крије иза тога. Није ми јасно. Република Српска је подржала изградњу Пељешког моста, како би се овдје ситуација релаксирала, али ми томе овдје, нажалост, не можемо свједочити. Приликом полагања темељца за мост, упозорено је да он треба да служи својој сврси. Овако, не води нигдје, још, нажалост. Нова нада је средина децембра, који се помиње као нови рок. Видјећемо.
НН: Каква је судбина садашњег граничног прелаза?
АЏИЋ: Ми у Градишци се залажемо да то остане међународни прелаз за путничка возила и да се заједно са царином премјести у Стару Градишку, да буде интегрисан. У том случају, возила у Градишци се не би заустављала, а град би напокон постао функционалан. То би нам дало могућности да уредимо стари дио града, изградимо Српску варош и друге пројекте, које смо давно осмислили и дефинисали регулационим планом.
Интензивна изградња
У Градишци је у току градња седам стамбених зграда са укупно 150 станова.
Цијена по квадрату стана на периферији је од 1.800 до 2.000 КМ, а у центру од 3.000 до 3.200 КМ. То је доказ да су Градишку многи препознали као мјесто повољно за живот и улагање, нагласио је Аџић.
Инфраструктура
За изградњу сеоских путева ове године утрошено је 1.850.000 КМ.
„То су краће, али важне дионице, на чему инсистирају мјештани села у Поткозарју и Лијевчу. Претходних година, асфалтиране су дуже дионице, чиме је, готово цијело гардишко подручје у потпуности, инфраструктурно уређено“, подсјећа Аџић.
Он истиче и овогодишње послове у градској зони, међу којима су реновирање Партизанске улице, изградња канализационе мреже, расвјете, уређење јавних повшина у насељима Демирача, Текија, Сењак.
Независне / Милан Пилиповић
