Ластавице, птице које су симбол селице, окупљају се у велика јата и припремају за селидбу. Није тешко препознати ову птицу. Ластавица је мала птица пјевачица с црним леђима плавкастог одсјаја, риђим грлом и челом, бијелим трбухом и дугим рашљастим репом. Док лети и у даљини, може изгледати посве црна – најлакше је препознати по дугачком репу и вјештом лету. Кљун јој је кратак, широк и оштар. Због кратких и релативно слабих ногу се врло ријетко креће по тлу. Дужина тијела је до 20 центиметара.
Гнијезди се углавном од маја до августа, у јужној Европи и раније, а на сјеверу континента и у вишим предјелима тек од јуна. Ластавица је пригрлила човјека, па најчешће гнијезди у људским насељима. Гнијезда гради с вањске стране стамбених објеката, испод надстрешнице, крова или балкона. Гнијездо је кугласто, од блата и воде с умијешаним влатима траве. Залијепљено је на зид или греду, а увијек је отворено с горње стране. У једној сезони може гнијездити два пута, с најчешће 3 – 5 јаја у леглу.
Ластавица се гнијезди широм Европе, Азије и Сјеверне Америке те у сјеверној Африци. Ластавица је симбол птица селица. Европске гњездарице зимују у Африци јужно од Сахаре. Селе се дању, у великим јатима, а ноћијевају у трсци или другој високој вегетацији. У то доба смо свједоци окупљања ластавица на електричним жицама, као што показују ови снимци из Јелића код Градишке. У широком појасу прелијећу Европу, Средоземље и Сахару. Младунци већ у август напуштају породице и у групама се задржавају уоколо, а селидба траје до новембра.
М.П.
