Петропавлов манастир је бисер Херцеговине

Манастир Светих апостола Петра и Павла у близини Требиња посећују бројни верници и туристи. Ова знаменита православна богомоља из четвртог века, коју су Турци порушили у 15. веку, обновљена је 1998. године залагањем владике Атанасија. Обнова манастира је веома значајна за становништво Херцеговине. „Свакодневно имамо јутрење, вечерњу молитву, сваког празника и недељом одржавамо свету литургију”, прича игуманија Павла.

Она је пре рата живела у Зеници а у Херцеговину је дошла заједно са родитељима који потичу из овог краја. Верници долазе у великом броју. Нарочито у време православних светковина. Често је у дворишту неколико пута више верника него у цркви. Исто је и у другим манастирима и црквама у Требињу и околини. Оживело је ово подручје.

„Сваког празника и недељом на литургију долазе верници из Требиња и околине али и других места, из Црне Горе, Србије… После литургије често разговарамо са верницима. Њих интересује историја манастира, живот сестринства, наша свакодневица”, приповеда игуманија Павла.

Она је овде 27 година и заслужна је, заједно са осам монахиња, за обнову и јачање манастирског живота. Манастирски комплекс, са две цркве и конацима за сестринство и за госте, заједно са некрополом стећака, 2003. године је проглашен националним спомеником БиХ. Црква Светог Петра, која је данашњи облик добила 1906. године захваљујући епископу и свештеномученику Петру Зимоњићу, типична је сакрална грађевина за ово поднебље, једноставне основе и скромних димензија, са апсидом прекривена каменим плочама, као и поплочаном унутрашњошћу и дрвеним иконостасом.

Црква Светог Павла је непосредно уз Цркву Светог Петра, са њене јужне стране. Сматра се да је служила као саборни храм у коме су обављана богослужења. Археолошка истраживања Завода за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске указују на настанак цркве Светог Павла у четвртом веку. Она је обновљена 2007. године уз помоћ ктитора Родољуба Драшковића, а у јулу исте године освештао је епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије. На манастирском имању подигнути су виноград и маслињак.

Током обнове, 1998. године, а на основу ареолошких истраживања, потврђено да су ово веома стари манастири, да потичу из периода раног хришћанства. У овом манастиру, поред Цркве апостола Павла пронађена је крстионица са примерцима новца из времена цара Константина. Игуманија Павла каже да је владика Атанасије, знајући добро историју, схвативши да је ово место важно за хришћанство, за овај крај, почео обнову.

„Тиме су створени услови за долазак сестринства 1999. године. Поводом две хиљаде година хришћанства обновљен је општежитељни монашки живот у овом манастиру”, испричала је за „Политику” игуманија Павла.

У овом манастиру планирају обнову цркве апостола Петра, на првобитним темељима који су много већи од постојеће цркве.

„У то доба, почетком 20. века, Петар Зимоњић није имао довољно новца да би обновио цркву у њеним аутентичним габаритима. Планирамо ново археолошко истраживање у унутрашњости Цркве апостола Петра. Ту у 20. веку није било истраживања а верујем да ћемо доћи до значајних спознаја. Желимо открити темеље, а потом обновити првобитну Цркву апостола Петра”, објашњава игуманија Павла.

Она претпоставља да је Црква апостола Петра била доминантна грађевина и да је имала статус епископског седишта. Петропавлов манастир фрескописан је 2007. године и један је од малобројних у Српској православној цркви који су у потпуности осликале монахиње. Фрескопис о животу апостола Павла започеле су монахиње из манастира Градац, а завршиле монахиње Петропавловог манастира.

Извор:Политика / Милан Пилиповић