Испред цркве у Змијању на Мањачи, доминира бор. Давно је засађен. Мјештани сматрају да је то било у исто вријеме, када је и црква утемељена. Његов назив је Џефријев бор. То је црногоричино стабло које нарасте до 50 метара, промјера дебла до два метра. Има јак и дубок главни коријен. Пупољци нису смоласти. Листови су игличасти, зимзелени, плавкастозелени, дуги 12-22 цм, широки до 2 мм, по 3 заједно.
Дозријевају у јесен друге године. Сјеменке су дуге 10-12 мм, крилца су дуга 15-25 мм. Прије се сматрао варијантом жутог бора. Распрострањен је у Сјеверној Америци од Орегона до Мексика, у планинским подручјима Европе и Балкана, од 1500 до 2900 метара надморске висине. Сади се као украсна врста у парковима и вртовима. Отпоран је на ниске температуре и сушу, подноси земљишта лошије квалитете. Брзо расте, а живи до 500 година. Име врсте је у част шкотског ботаничара Џона Џефрија (1826. – 1854.) који је открио стабла 1852. године.
М. Пилиповић
