Олеандер (Nerium oleander) популарни је украсни грм опојног мириса и још љепших цвјетова. Готово да нема дијела Медитерана у којем се олендер не узгаја.
На континенту је олеандер чест у сеоским двориштима али је све заступљенији на градским терасама и балконима. Велики грмови олеандра наших бака неријетко су израсли из старих шупљих лонаца или пластичних бачви. Олеандри су се на континенту пред зиму уносили у подруме и негријане заштићене просторе, али посљедњих година успјешно презимљавају и на отвореном, посебно ако су сађени уз
јужне стране зидова и кућа гдје су заштићени од хладног сјеверног вјетра.
Своју популарност олеандер дугује лаком размножавању па готово да нема вртлара који резницу ове спектакуларне биљке није ожилио у тамној пивској флаши напуњеној водом.
Олеандер може расти у различитим врстама тла, али најбоље успијева у добро дренираном, пјесковитом тлу. Током врућих љетних мјесеци, посебно у првим годинама након садње, потребно га је редовно залијевати, али прекомјерно залијевање може довести до труљења коријена. Биљку је потребно гнојити током раздобља активног раста, обично у прољеће и љето.
У већини подручја, цвјетање олеандра обично започиње у прољеће, од априла или маја. У овом периоду, биљка почиње развијати привлачне цвјетове. Цвјетање се обично наставља током љетних мјесеци, до августа. Олеандер тада досеже пуни врхунац цвјетања, а грмље може бити обилно прекривено шареним цвјетовима. Цвјетови олеандра долазе у различитим бојама, као што су бијела, ружичаста, црвена и
љубичаста.
М.Пилиповић
