Муслимани славе Курбан-бајрам, дан радости, вјере, разумијевања и љубави
Муслимани обиљежавају Курбан-бајрам, један од два највећа празника у исламу. Прослава празника у вези је са одласком вјерника на Хаџ у Меку и Медину.
Курбан-бајрам или Дан жртве слави се четири дана. Првог дана Курбан-бајрама, очеви и мајке богато дарују своју дјецу и најмлађу родбину, а жене припремају богате трпезе за госте.
Празник се дочекује у кућама, а у зору се одлази у џамије на сабах-намаз, гдје се чека излазак сунца и клања Бајрам-намаз.
Послије честитања, одлази се на гробље, а потом кући где је, према правилима шеријата, све припремљено за жртву Курбана.
Курбанско месо се дијели на три дијела, од којих је један намијењен сиромасима, други родбини, а трећи се оставља у кући. Курбанско месо може се подијелити и немуслиманима, а циљ даривања је зближавање људи и његовање добросусједских односа.
Забележено је да је пророк Мухамед први део меса који би одсјекао, као знак пажње и добре воље, увек поклањао комшијама, хришћанину и Јеврејину.
Курбан-бајрам се назива и хаџијски, зато што се тога дана завршава главно годишње ходочашће Каби у Меки.
Хаџ на том светом мјесту једно је од пет главних обавеза сваког пунољетног муслимана коме то имовинско и здравствено стање дозвољава.
Сматра се да је хаџија Алахов гост коме се пружа прилика да му се опросте сви греси. Милиони муслимана сваке године окупљају се на тлу којим је корачао Мухамед.
Традиционално, након молитве у Меки, ходочасници одлазе до планине Арафат где се вјерује да је Мухамед последњи пут проповиједао.
Честита се реченицом „Бајрам шериф мубарек олсун“ што у преводу значи „нека буде честит и благословен Бајрам“.
Хаџилук се не сматра само испуњавањем божје заповјести, него и доказом једнакости свих припадника исламске вјере пред Алахом, а циљ му је и потврда јединства и солидарности исламског света.
Обичај ходочашћа светих мјеста познат је и у преисламској Арабији, као и међу семитским народима.
Сви муслимански верски празници рачунају се по мјесечевој, а не по сунчевој години, а Курбан-бајрам је два мјесеца и десет дана послије Рамазанског бајрама.
Д. Јанковић
