У селу Челиновац, гдје вијек и по живе досељеници из Пољске, вјерно чувају ускршње обичаје. На томе је, заједно са Црквом Светог Миховила, највише ангажовано Удружење Пољака и пријатеља „Мак“.
Предсједница Марија Буганик годинама сакупља културну и духовну баштину свога села. Обичаје уочи Ускрса и на сам дан великог празника детаљно је описала.
„Пред Ускрс је вријеме поста које почиње чистом сриједом пепелницом. Некада, док је у Челиновцу било више људи, пред пепелницу су организоване машкаре, покладе, славило се, пјевало, веселило, све до уторка навече, када почиње вријеме поста. У посту се није вјенчавало нити су се правиле какве прославе. И сада се тај обичај поштује.
Уколико се организује окупљање у посту и ако пада у петак, обавезна је посна храна. Осталих дана је могуће да буде и мрсна. Задњу седмицу пред Ускрс интензивније се духовно припрема за Ускрснуће Господиново. На свето тродневље, велики четвртак, петак и суботу, одлази се на обреде у Жупну цркву у Нову Топлу. У Челиновцу је у новије вријеме, сваке суботе пред Ускрс организован благослов хране. Домаћице припремају храну за благослов на велики петак коју у украшеним кошарама носе у цркву, у суботу. Та храна се једе на усркшњи доручак. Сви укућани се на Ускрс окупе за доручак, домаћин се помоли и захвали Богу за све што има. Сјете се у молитвама и оних који више нису међу живима, помоле се за њихове душе. Након молитве сви доручкују, а касније иду у цркву, на мису. Послије мисе вјерници настављају дружење у жупној кући. Организују се такође ускршње игре, туцијада, такмичење за дјецу“, каже Марија Буганик, објашњавајући прославу Ускрса у своме селу.
Она каже да су се Челиновчани, у периоду од 1946. до 2009. године, док нису имали жупну кућу, срушену у Другом свјетском рату, (касније поново изграђену) окупљали испред цркве на отвореном, и дружења су изгледала другачије. Припрема ускршње трпезе заузима главно мјесто. О томе наша саговорница каже:
„Храна која се припрема за Ускрс је слатки квасни крух пасха, кухана шунка, кобасица, сланина, млади сир, маслац, со, хрен, офарбана кухана јаја. Главно мјесто заузима ускршњи крух пасха. То је слатки квасни крух којег домаћице праве на велики петак. Овај крух је увијек украшен. У средину се постави мало округло тијесто, а око њега исплете плетеница. На округли дио тијеста се ставља крст, около се поставе птице од тијеста, цвјетићи, листови, а на вањском дијелу плетеница. Овај крух је увијек посебно декорисан. На ускршњој трпези су и кухана шунка, кобасица и сланина.
Дио меса се извади и носи у корпи за благослов, а дио оставља у води те се додају кромпир, павлака, кисело млијеко и зачини те се припреми бијели боршч који се једе за ускршњи ручак. Он се састоји од јунетине, мркве, коријена першуна, коријена целера, лука, ловоровог листа, купуса, цикле, крумпира…”
Фарбање јаја је посебан доживљај за домаћице и за дјецу.
Они се труде да офарбају јаја на традиционални начин, воском, травама, луковицом…
„У корпу се ставља још млади сир, маслац, со, хрен. У новије вријеме у корпу се додају млади лук, цвијеће, слаткиши, све оно што домаћин и његови укућани желе за доручак на Ускрс.“
Послије Ускрса наступа мокри понедјељак, када дјечаци користе шикоч (шприцаљка од дрвета зове), обилазе село и шприцају дјевојчице, а домаћице дају јаја и колаче.
И тај обичај Марија је детаљно објаснила.
„На дан Ускрса, након мисе, организује се такмичење у шприцању за најмлађе. У овом такмичењу дјеца са шприцаљком (шикочем) који се за ту намјену парви неколико дана раније, пуне једну посуду. Онај који напуни највише воде је побједник. Ово такмичење је уведено како бисмо очували традицију израде шприцаљке шикоч. Послије такмичења дјеца настављају игру шприцања“.
Челиновац је основан 1895. године као колонија Пољака из Буковине и Галиције. Ово је прва пољска колонија на подручју БиХ и једина која и данас постоји и дјелује. У матичним књигама жупе Нова Топола записано је да су се прве пољске породице овдје доселиле 1892. године. Прво је насељена 21 породица из Буковине, а касније су досељене породице из Галиције. Буковина је пољопривредни планински крај, породице су биле бројне, недостајало је земље за обраду па су они тражили нове крајеве за насељавање.
Челиновац припада Жупи Светог Јосипа у Новој Тополи. Године 1932. изграђена је црква, а четири године касније жупна кућа. Првобитна црква је грађена са великим бетонским блоковима. Током потреса 1969. године појавиле су се пукотине на цркви, па је 1988. плански срушена, а од истих блокова је изграђена садашња.
На изградњи цркве радили су мјештани. Не постоји у селу особа која није допринијела изградњи цркве. Главни зидар, мајстор који је водио послове био је Фрањо Буганик. На изградњи цркве највише је радио Рудољ Козминчук, такође мјештанин Челиновца.
Милан Пилиповић / Независне
