У нашим воћњацима, у посљедње вријеме све је заступљенија крушка необичног окуса и изгледа. Назив је “Наши”, мада су одомаћени називи јапанска или кинеска крушка јер потичу из Кине и Јапана. Назив „Наши“ потиче из јапанског назива за сорте узгојене из неких аутохтоних азијских врста из рода Пирус, а тај се назив удомаћио и у другим дијеловима свијета. Поријекло „Наши“ крушака је битно другачије од европских сората крушака. Због генетских разлика немогуће их је узгајати на дуњи, а нити се уз употребу међуподлоге постижу добри резултати.
“Наши” крушке траже већи размак садње, од три до пет метара, иако се истражују могућности знатно гушће садње, чак до 3 000 стабала по хектару. Одабир одговарајућег узгојног облика представља потешкоћу, јер постоје знатне разлике у мјесту заметања цвјетних пупова код свих сората. Због тога се најчешће примјењују просторни узгојни облици као што је пирамида. Препоручује се и ваза, која има предност због мање опасности од бактеријског палежа на којег су Наши крушке такођер осјетљиве.
Приликом садње ове врсте крушке потребно је водити рачуна о избору прикладног положаја, јер цвјетају раније од сорте европске крушке, па је повећана опасност од прољетног мраза. Ипак, прилагодљивост сората “Наши” крушака није лоша, па могу успијевати у већини подручја гдје нема веће опасности од раних прољетних мразева. Једино је важно да током вегетације буде повољна влага у ваздуху.
Приредио: Милан Пилиповић
