Кад се већ држимо абецеде домаћег рокенрола онда би штета било заобићи Атомско склониште. У оно доба не уживаше баш у критичарској наклоности, али вријеме је учинило да то сад гледамо другим очима. Та се ревалоризација можда највише осјећа тамо гдје су били највише критиковани – текстовима Бошка Обрадовића.
Оно гдје ствари једнако добро стоје и данас јесу опако компактна свирка, још боља уживо него на студијским албумима те је зато данашњи избор управо тај, живи албум -„Атомска трилогија“.
Прилика да се још једном подсјетимо, поред осталог, какав је гитариста био већ помало заборављени Драган Гужван. О Ђосеру и осталим да и не говоримо.
