Поред пута Бањалука – Градишка Борка Петрић (84) избјеглица из Доњег Вакуфа плете и продаје чарапе. Не смета јој ни велика хладноћа као сада али ни љетња жега јер она неуморно ради цијеле године. Каже да се не предаје у инат старости, болести и немаштини.
“Мој супруг Живко и ја, радимо заједно. Он ми помаже. Болесна сам, слабо видим и чујем, стотину проблема се на мене сручило али се не предајем. Заустави се понеко, сажали се на мене, купи плетене чарапе или приглавке па учини добро и себи и својим ногама. Ко ове чарапе обује, за њега нема зиме,” увјерава нас Борка у своју одлучност, животну вољу и оптимизам. Наравно, и у квалитет својих ручних радова.
“Плетем приглавке, чарапе, папуче, шалове, прслуке… Ишла сам на пијацу али не вриједи. Свакога купца од мене одвуку друге, млађе и упорније жене. Зато сам своју клупицу са робом поставила поред пута, испод дрвета. ту сам свакоме на погледу. Све што зарадим, дајем за љекове,” објашњава нам Борка суштину свога рада, хвалећи своје рукотворине. И није скупо, добаци, онако, узгред, на крају разговора.
М. Пилиповић
