У дворишту породице Илисић, у грбавачком засеоку истог имена, сачуване су многе старине. Знаменита је кућа коју је, послије повратка из заробљеништва у Њемачкој, послије Другог свјетског рата изградио Ристе Илисић.
Његов унук Миро испричао нам је, да су у тој кући, са двије собе, одрасле многе генерације. Он чува успомене на претке, на бабу и дједа, чије фотографије су и сада на зиду.
Сјећа се и укућана који су рођени и одрасли у старој кући, својеврсном породичном музеју. Шездесетих година прошлог вијека, у кући гдје и сада постоје многи предмети из тог периода, живјела је бројна породица. „Живјели су у овој кући дјед, баба, мој отац, стриц, двојица моје браће, двије снахе, дјеца… Сви су били у слози и никоме није било тијесно,“ каже Миро.
Према његовом казивању, кућа је изграђена 1946. године. Цијели овај крај био је попаљен у Другом свјетском рату. Повратници из заробљеништва и усташких логора, нису имали гдје боравити. Градили су колибе а ко је, могао и имао, уз помоћ војске, Општине и државе, зидао је такозавне ригловане куће,“ прича Миро.
У дворишту је бунар такође изграђен коју годину након куће, одакле и сада ова породица користи воду. Миро је сачувао и старинске пољопривредне алатке у кућанске предмете кориштене прије више од 50 година.
М.Пилиповић
