На Фестивалу народне пјесме у Градишци већ трећу годину гостује Андрија Бајић, пјевач, композитор и текстописац, амбасадор српске изворне пјесме, који је заједно са братом Томиславом (преминуо 2018. године) обиљежио умјетничку и стваралачку епоху.
Дует Браћа Бајић је оставио најдубљи траг у музици и музичкој традицији српског народа.
Њихове интерпретације „Иде Миле лајковачком пругом“, „Погледај, де, мала моја“, „Марамица свиленица“, „По градини мјесечина ко дан“, „Ој овчаре“, „Играј, мала, не стиди се“, „Три ливаде“, „У ливади под јасеном“, припадају музичкој баштини.
У то се свакако могу сврстати и пјесме „Која гора Иво“, „Све бехара и све цвјета“, „Ја сам Јовицу шарала варала“, карактеристичне за подручја у којима живе Срби.
За Радио Београд Бајићи су снимили више од 120 трајних снимака.
Исказали су се као композитори, текстописци, инструменталисти, вокални солисти, увијек вјерни традиционалној музици.
Иако велике звијезде, понашали су се као умјетници из народа, због чега их је публика посебно вољела и поштовала. Ни данас се ништа није промијенило.
То је на фестивалу у Градишци показао Андрија Бајић, који се у инат 86 година, навршених 8. септембра 2024. године, представио као у најбољим пјевачким данима.
Његов глас, наступ и однос према публици, која га је наградила дугим аплаузом, потврдио је пјевачку харизму.
„Сваки позив из Градишке ме радује, искрено. Фестивал је јединствен у региону зато што наступају доказани умјетници, а публика је то препознала. Оркестар, организација, све је на врхунском нивоу. Сви извођачи из Градишке одлазе са богатим утисцима“, казао нам је Андрија Бајић.
Осим наступа на фестивалима, концертима, радију и телевизији, Андрија Бајић је друштвено веома активан. Он је предсједник Удружења естрадних умјетника и извођача Србије.
„Ја сам прије десет година изабран на функцију предсједника Удружења естрадних умјетника извођача Србије. Са сваким чланом сам у контакту, према њима се односим као колега и пријатељ. Рјешавам проблеме, доступан сам свакога дана у свако вријеме. Удружење има 3.500 чланова, што је за сваку похвалу“, каже Андрија Бајић, који има статус истакнутог умјетника, а добитник је Националне естрадне музичке награде Србије.
Музикалност наслиједио од оца
Андрија је рођен 1938. године у селу Јабучје код Лајковца. Имао је шесторо браће и сестара. Има три кћерке и четворо унучади. Музикалност је наслиједио од оца Лазара који је лијепо пјевао и лијепо писао.
Рано је заволио и научио да свира фрулу и хармонику. Компоновао је чувено коло „Колубарски вез“. Средином шездесетих настале су и прве Андријине композиције на Томине стихове. Биле су то пјесме онако како се пјева у њиховом крају: „Дуни вјетре с Букуље планине“, „Рујна зора не свиће“, „Колубаро, сестро Шумадије“, „Над извором врба се наднијела“, „Просило ме стотину момака“, „Биће тако како цура каже“, „Лијепа Шумадинка“, „Вечерас ми капија зашкрипала мала“, „Ој, Јоване, Јово, море“…
Поклон
О невјероватној популарности Браће Бајић у Поткозарју шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека свједочи Живко Кукавица из Гашнице код Градишке.
Он чува грамофонске плоче ових пјевача.
„Када смо на празник, за Нову годину или крсну славу, ишли у госте, осим кафе, шећера, мушких чарапа и јабуке, носили смо грамофонску плочу Браће Бајић“, казао нам је Кукавица.
Милан Пилиповић / Независне
