У сваком пању, обореном стаблу, рачвастој грани, Лука Вишекруна (62) из Дубрава код Градишке, бивши радник Грађевинског предузећа „Јединство“ препознаје неку од домаћих или дивљих животињу. У његовом царству сада су роде, чапље, лисице, вукови, медвједи, шакали, пси, мачке… Гдје природа није у потпуности, по његовим замислима, исклесала или обликовала животињски изглед, Лука дорађује у својој скромној радионици, у дрвеној шупи.
„Ово је био багремов пањ, а сада је шакал. Главу је природа обликовала а ја сам уши доградио. Реп и ноге, од жиле, залијепио сам,“ објашњава како је и гдје пронашао сваку животињу, понаособ, и шта је урадио, да би добила коначни изглед.
„Ово је лисица, на пању. Њу сам пронашао у Кијевцима. То је моје село. Патку, малу и велику, „уловио“ сам у Сави. Вода носила дрво, ја препознао патку са пачетом, сишао, узео, осушио, и ево је. Као праве патке. За мене су живе, а свако нека мисли шта му воља. То ме не занима“, принципијелан је овај маштовити пензионер, одлучан да истраје у својим умјетничким идејама.
„Ова птица, црна чапља, настала је од црног глога или трњине. Природа је све направила, само је недостајао кљун. Направио сам га од јањећег рога а очи од шкољки. Њих сам нашао на сепарацији, у шљунку.“
Лука је, на дворишту направио својеврсну изложбу, а своје „птице“ и дуге животиње од дрвета, поредао на трави.
„Ћуран, ован, прасе, дивља свиња… Свега ту има. Овна сам носио на пијацу у Градишку, окупио се народ, сви се чуде. Никоме није јасно како је он настао. Штета је што све пропада, губи изглед, труне,“ жали се Лука па предлаже, и објашњава свој животињски свијет, своје идеје.
„Требало би све ове животиње уредити, заштити, али немам новца да купим брусни папир и лак. Скупо је то а моја пензија, премала за такав луксуз. И овако, супруга Ратка ме критикује, каже, само трошиш струју, без потребе. А, не разумије ни она, ни многи други, да су ове животиње моја потреба, духовна храна, задовољство.“
Лукина жеља је да направи сталну изложбену поставку, код куће, у стаклу, али нема довољно простора. Зато животиње у дрвету чува испод стрехе старе магазе. Ту не кисну али их влага и жега нагризају и уништавају. Он прави и мале столове и столице, држалице, брезове метле и друге дрвенарије.
Тако испуњава пензионерске дане и своју знатижељу.
Музички инструменти
Лука Вишекруна је градитељ музичких инструмената. Направио је два прима али нема жица.
Те инструменте, каже, свирао је његов дјед па је он пожелио да прим направи и за себе.
„Направио сам два прима од јасеновог и јаворовог дрвета, звук је добар али, нема жица. Ударо руком, па се увјерио. Не знам гдје бих и како жице набавио. Немам ни новца ни идеје, једино жељу, али она није
довољна,“ каже Лука.
Милан ПИЛИПОВИЋ
