Сибирски лимун, којег све више има у градишком крају, издржава изузетно ниске температуре, чак до -30 степени, и достиже висину од 2 до 2,5 метра. Ова биљка води поријекло из централне Кине и Кореје, а већ вијековима се култивише у Јапану. Назив сибирски лимун није добио по свом поријеклу, већ по чињеници да је веома отпоран на ниске температуре.
Ова биљка долази с далеког истока, али ће се савршено уклопити и у врт у нашим крајевима. Прве цвјетове даје у трећој години, постижући пуни род послије шесте године. Плодови сибирског лимуна доспијевају у јесен, ситнији су од обичног лимуна, округласти и прекривени длачицама. Имају окус горко-киселе комбинације. Ова врста лимуна не захтијева посебне мјере његе, већ је довољно садити је у плодну земљу и редовно залијевати, посебно током јаких суша.
Као и сви цитруси, и овај плод има велику количину витамина Ц. Бројна истраживања показују да има веома позитивне ефекте на здравље људи и да лијечи многе болести. Користи се и у народној медицини. Може се размножавати из сјемена, али и садницама које избију у прољеће. Ријеч о врло интересантној биљци, која се лако може узгајати и код нас. Ситни плодови, које многи сматрају бомбицама витамина, идеални су за производњу укусних џемова, сирупа или освјежавајућих напитака, али и одличне ракије.
М.Пилиповић
