Све је више пацијената који имају проблеме са алергијским реакцијама. У периоду љета, посебне здравствене тешкоће грађанима ствара амброзија или фазануша, чији полен изазива алергије.
Амброзија је једногодишња, веома отпорна коровска биљка која се најбрже размножава. Почиње расти крајем априла, цвјета од половине јула до септембра. Има јак коријен, црпи све храњиве материје из земљишта и воду. Расте од једног до три метра. У сталном је порасту број пацијената алергичних на амброзију. „Тренутно су најчешћи млађи пацијенти, дјеца, узраста шест и седам година. Ни старија популација није поштеђена алергије на овај коров“, истиче прим. др Данијела Бараћ-Тодоровић, оториноларинголог. Најчешћи симптоми у горњем респираторном тракту, појашњава др Бараћ-Тодоровић, су: учестало кихање, свраб очију и носа, са бистром секрецијом. Тежи проблеми настају када се проблематика „спусти“ у доњи респираторни систем, па настаје бронхитис и астма.
Здравствени стручњаци упозоравају да симптоме не би требало занемаривати, већ алергију правовремено препознати и, уз адекватну терапију, предузимати мјере заштите, у периоду цвјетања амброзије.
„Неопходно је урадити алерголошко испитивање и избјегавати алергене, веш и постељину не сушити на отвореном, свакодневно се туширати и прати косу, како би са тијела уклонили полен. У тежим случајевима, мијењати средину, док не прође најинтензивнији период поленизације“, савјетује др Бараћ-Тодоровић.
Амброзију је неопходно уништавати, при самом ницању, па све до почетка цвјетања. У овом периоду, када цвјета, то се не препоручује, јер је то један од начина разношења полена.
Њено уништавање се обавља агротехничким мјерама: орањем, тањирањем, култивирањем, међуредном обрадом, те механичким путем: кошењем и чупањем из земљишта. „Посљедњих година и неселективним и селективним хербицидима“, каже градски пољопривредни инспектор у Градишци Верица Жмирић. Каже да је амброзија распрострањена на територији Градишке, али не у толикој мјери као ранијих година, а разлог томе је, тврди, развијенија свијест грађана о потреби и обавези уништавања ове коровске биљке.
„Најодговорнији субјекти су власници пољопривредног и грађевинског земљишта, субјекти који одржавају јавне путеве, паркове, гробља и друге непољопривредне површине“, додаје Жмирићева и подсјећа да надзор над спровођењем мјера обављају пољопривредни инспектори и комунални полицајци.
У градском Одјељењу за инспекције истичу да су за неизвршавање обавезе сузбијања, односно уништавања амброзије, предвиђене новчане казне: за предузетнике од 1 000 до 2 000 КМ, за одговорно лице у правном лицу од 500 до 1 000 КМ, те за физичка лица од 200 до 500 КМ.
Сања Тркуља
