Зоран Поповић, специјалиста анестезије и реанимације: Терапеут људске душе

ГРАДИШКА – Када медицина изгуби сваку могућност лијечења, а породица наду за обољелу особу, доктор Зоран Поповић, начелник Од‌јељења палијативне његе у Болници Градишка, са својим тимом, труди се да ублажи бол, физичку и духовну патњу.

То је свеобухватна здравствена, психолошка, социјална и духовна брига у циљу пружања потребне његе болесницима с неизлечивом болешћу, објашњава Поповић, хуманиста и стручњак са великим повјерењем пацијената, посебно својих суграђана. За свакога, када је најтеже, он има стрпљења, разумијевања, ријеч утјехе и охрабрења.

“Почетак рада у овој служби, био је веома мукотрпан и тежак. Нисмо имали довољно искуства, јер је у БиХ, такво од‌јељење постојало само у саставу Клиничког центра Тузла. Код њих смо ишли на обуку.

Од‌јељење у Градишци је, изузев Невесиња, једино у Републици Српској. Имао сам срећу да добијем медицински кадар који је те, 2011. године завршио школовање.

Могао сам утицати на њих, формирати њихов однос према пацијентима и послу, онако како ја сматрам да треба, како то струка налаже,” објашњава доктор Поповић зачетке Палијативне његе у Градишци. Његови сарадници су, каже, оспобљени за рад са најтежим пацијентима и на свим од‌јелима. Они показују емпатију, блискост, разумијевање за болесника.

“Сви на овом од‌јелу спремни су дати подршку, учинити све да олакшају бол, да искажу осјећање, да увијек буду пацијенту и њиховим породицама у близини, када затреба. Пружамо проширени спектар услуга.

Збрињавамо и пацијенте у стању будне коме,” описује доктор Поповић свој посао. Од‌јељење палијативног  збрињавања, примарно је имало 16 кревета, на неколико локација. То је шест кревета на доњој етажи општег дијела, четири кревета на интерном од‌јељењу, и четири апартмана за пацијенте у стању будне коме.

Такође, два кревета у шок-соби намијењена су пацијентима у стању коме којима је неопходна механичка вентилација, објашњава наш саговорник. Суштину свог посла дефинише као “активни третман и његу пацијента у поодмаклом стању хроничне неизлечиве болести, првенствено се базирајући на умањењу боли, уз психолошку, социјалну, и духовну подршку пацијенту али и породици.”

Пацијент остаје код нас онолико дуго, колико је потребно, каже доктор Зоран Поповић.

“Према анализи, у последњих десет година, на од‌јелу је било 1 100 пацијената. Од тога 220 у коми. Просјек лежања тојест боравка на од‌јелу је 60 дана. Четвртину пацијената отпустили смо кући.

Претходно су били, медицински гледано, отписани али смо их толико оспособили, помогли да стекну рехабилитациони потенцијал и врате се, колико-толико, нормалном животу,” износи доктор Поповић податке о раду.

Они доказују оправданост постојања овог од‌јељења, гд‌је су смјештени пацијенти из цијеле Републике Српске, БиХ и региона.

“У општем дијелу, имали смо 880 пацијената, од којих је 610 са карциномом, у такозваној терминалној фази. Чак и такви пацијенти, могу се опоравити, уз адекватну његу, третман и лијечење, и отпустити кући.

Збринули смо 250 пацијента обољелих од других болести, најчешће кардио-васкуларних. Имали смо тешких, готово безнадежних случајева који су се такође опоравили, чак доведени у функционално стање,” објашњава доктор Зоран Поповић, специфичности свог посла. И када умре посљедња нада за све, за тешко болесне пацијенте и за њихове најближе, код њега она живи.

Заслуге за то, говори Зоран којег карктеришу знање и скромност, имају сви запослени, комплетно особље Болнице Градишка. Без мултидисиплинованог приступа, нема ни успјеха. То је од‌јел, као и сваки други, који може много да учини за тешко болесне особе.

Да помогне. Зато су препознатљиви у Републици Српској али и Босни и Херцеговини, одакле особе траже мјесто у Болници Градишка.

Здравствена њега од рођења до смрти Пацијент заслужује здравствену његу од рођења до смрти, сматра Зоран Поповић. Он истиче да је значајан дио пацијената изостављен из здравственог система.

“Након одрађених процедура лијечења, успоставе дијагноза, исцрпљених могућности лијечења, пацијенти бивају препуштени сами себи. Зато је формирано ово од‌јељење. Дакле, имали смо простор, набавили опрему, формирали кадар.

У почетку смо имали проблема, док нисмо стекли рутину. Подсјећам, све што радимо, на факултету се учи узгредно,” објашњава доктор Поповић. Он је свој животни позив подредио болеснима. Његово срце куца за утјеху и охрабрење.

Схватио је да лијепа ријеч и осмјех, често значе више од сваке медицинске терапије. Зоран је тарапеут душе и зато је омиљен међу пацијентима и међу колегама.

Ратна медицина

Зоран Поповић, специјалиста анестезије и реанимације, запослен је у градишком здравству од 1988. године, у тадашњем Медицинском центру којег су чини Болници Градишка и Дом здравља. Годину

касније упућен је је на специјализацију из анестезије и реанимације коју завршио 1993. године.

“Вратио сам се у рату. Заједно са колегама, специјализантима, радио сам практично на првој борбеној линији. Стекли смо огромно искуство у ратној медицине. Доктор Милан Шврака, мој колега по струци и ја смо у то доба формирали Службу анестезије и реанимације са интензивном терапијом и његом. До тада је анестезија била одсјек у оквиру Хирургије.

Практично, 2 000. године наша служба постала је засебан од‌јел,” наводи Поповић објашњавајући

хронолигију своје каријере у здравству. “Моје срце, моја душа остала је у анестезиологији. Огромно знање које сам стекао у тој служби и операционој сали, овд‌је ми много користе.” У Од‌јељењу анестезије и реанимације радио је до 2011. година, када је именован за начелника Од‌јељења палијативне његе.

Формирано је исте године заслугом менаџмента Болнице и Фонда здравственог осигурања Републике Српске.