На данашњи дан, на Благовијести 1943. године умро је Јован Дучић, један од највећих пјесника које је имао српски род. Данас је у Херцеговачкој Грачаници у Требињу служена литургија поводом крсне славе овог храма – Благовијести као и помен Дучићу.
Јован Дучић оставио је у аманет да једнога дана буде сахрањен у цркви, налик „оној на Косову“.
Педесет седам година послије пјесникове смрти његови посмртни остаци пренијети су у родно Требиње и положени у цркви, која је реплика Грачанице са Косова и Метохије.
На надгробној плочи стоји скроман запис – Јован Дучић-Пјесник.
Дучић је српски род задужио пјесничком ријечју али и дипломатијом, а свом родном Требињу оставио је бројне поклоне и завјештања. Осим прекрасне Херцеговачке Грачанице свом Требињу доносио је статуе, градио споменике, поклањао камену пластику…
На улазу у двориште Саборног храма Светог Преображења Господњег могу се видјети поклони Дучића, двије вазе на зидовима капије. Шетајући даље кроз паркналазе се бројни поклони, а мјесто гдје се „гледају“ Дучић и Његош, налазе се два лава са постаментима, такође заоставштина Јована Дучића.
А и тај споменик у част Његоша, подигао је Дучић. Преко пута, тик до Католичке цркве, Дучић је оставио стуб са капителом – рељефну вазу за цвијеће.
Пролазећи кроз тунел ка срцу Старог града, пажњу привлачи лустер од кованог гвожђа. И то је поклон Дучића.
У Музеју Херцеговине налази се бројна Дучићева заоставштина, а Народна библиотека Требиње чува Легат Јована Дучића.
Требињци се сјећају свог добротвора и на најљепши начин му изражавају захвалност одржавајући почетком априла вишедневну манифестацију „Дучићеви дани“.
Г.Влаинић
