Свако од села носи са собом богату историју, не увијек познату широј јавности, али зато га његови житељи никад не заборављају. Примјер Драгана Ђурђевића који је објавио књигу „Моје село Кладари“ говори о томе колико је драгоцјено да се сачувају подаци о свакодневици сваке заједнице.
Гостујући у јутарњем програму РТВГ, Ђурђевић је истакао да је, иако није по вокацији књижевник или историчар, осјећао потребу да од заборава отргне нека имена и догађаје овог малена села у Лијевчу. У тој је намјери, по ријечима рецензента Бојана Вујчића, у потпуности и успио и тиме дао значајан допринос напорима које предузима и Завичајни музеј Градишке.
Публикација „Моје село Кладари“, настала уз помоћ бројних мериторних извора, је тако постала још једно вриједно свједочење и прилог библиографији и историографији Лијевча поља.
Н.Р.
