Кенијско племе Масаи учи поему о Јасеновцу
Карина и Симо Брдар су одлучни да страдање Срба у НДХ представе целом свету, следе путовања у Танзанију и Шри Ланку

Песник, историчар, филмски сценариста и режисер Симо Брдар из Козарске Дубице у Републици Српској, заједно са супругом Карином, глумицом из Литваније, прешао је више од 9.000 километара да би стигао у Иремито и представио поему „Градинад” припадницима племена Масаи у Кенији.
Песнички глас о страдању и патњи свога народа у Јасеновцу и Доњој Градини од усташке руке у Другом светском рату пронео је многим светским меридијанима. Сада то чини у Африци. Одломке из поеме „Градинад” припадницима свога племена, са којима су Карина и Симо провели неколико дана у савани, у колиби од блата, прочитао је месни учитељ.
„Поему смо поклонили школи у Иремиту, где су нас срдачно дочекали и разумели нашу мисију”, каже за „Политику” Симо Брдар, писац ове поеме, бивши кустос Спомен-подручја Јасеновац и Меморијалног центра Доња Градина.
„Наши домаћини, који живе по својим принципима, изван домашаја и утицаја модерног доба, схватили су размере масовних ликвидација и бруталност усташа према Србима у време постојања НДХ-а”, појаснила нам је Карина Брдар, глумица и професорица из Литваније.
Она целим светом прeноси истину о српским жртвама, логорима смрти и усташким злочинима у Другом светском рату. На овом несвакидашњем путешествију, Карина и Симо ходе градовима и државама у намери да упознају свет са српским страдањима кроз историју. Они су претходно посетили знамените градове, музеје, личности, државе и континенте. Били су у Шпанији, где су поему представили у Mузеју „Салвадор Дали” у Фигересу и Mузеју „Пикасо” у Барселони, у „Врту за узгој сећања” у Одензеу, родном граду бајковитог данског писца Ханса Кристијана Андерсена, у музеју папируса у Египту, где је, египатским хијероглифима, штампан део Брдареве поеме, потом у галеријама у Тбилисију и Варшави… Поема „Градинад” представљена је и на уметничкој вечери Викторије Кајокајте у Маријампољу, у Литванији… Симине и Каринине позорнице, где су на више језика говорили поему „Градинад”, биле су Србија, Литванија, Летонија, Грузија, Јерменија, Пољска, Шпанија, Италија, Шведска, Финска, Данска, и Малта, коју су упоредили са Јасеновцем и Доњом Градином.
Малта је геофизички у Африци јер се налази на афричкој плочи, а геополитички у Европи. „Градинад” је геофизички у Европи, а геополитички подељен у два дела – Јасеновац и Доњу Градину у Републици Хрватској и Републици Српској. Малта има површину од 246 квадратних километара, Градина има површину од 240 квадратних километара…
„Моје ходочашће је стално неговање жеље да узгојим башту сећања, која ће опомињати човечанство,” поручио је Брдар, борац за истину, за реч која светли.
О томе је говорио и у Кенији, где је племену Масаи изнео утиске са путовања по свету, одлучан да његову песничку реч и лекцију из историје, разуме и схвати што више људи. Овај приповедач и стваралац јединственог сензибилитета, чувар сећања на жртве Јасеновца и Доње Градине, на сваком месту, у сваком граду и држави, пронашао је уметничку, историјску, културну, духовну сличност, заједничку димензију са Доњом Градином.
„Свет је саткан од јединства апсурда,” закључио је Брдар током посете Кенији, одакле су он и Карина, понели снажне импресије и библијске поруке. На ходочашће, у ову далеку и непознату земљу путовали су, кажу, да би стално подсећали на геноцид над српским народом у Јасеновцу, у времену помахниталог зла.
„Јасеновац и Доњу Градину, највећи град под земљом, настојимо представити у целом свету”, одлучни су Карина и Симо Брдар. Зато ће, њих двоје, после Кеније, наставити своју мисију у Танзанији и Шри Ланки.
Градинад
Десна обала Саве. Градина. Доња Градина.
Доња тачка судбине.
Путем јаука крећу негваши,
дечији исушени обрашчићи, пресахле груди.
Јаук се примиче тишини. Све неми.
Маљ.
Тишина.
Маљ.
Пуца глава.
Тишина.
Заљуља се месечина и рака коју си сам ископао.
Даље.
Стеравају живе заточенике у раке.
Сабијени једни до других.
Маљеви, тољаге, брадве, секире.
Умиру усправни. Неки су још живи.
Земља на мртве и живе.
Мртви на живе. Живи на мртве.
Могила.
Извире крв. Земља се још сатима врти,
стењa, надима,
к’о нека невидљива аждаја.
Симо Брдар
Извор:Политика / Милан Пилиповић